TRAGOVI OPASNI PO ZDRAVLJE
U naslagama masti uklonjenih iz arterija operisanih pacijenata nađeni su opiljci mikroplastike.
Ozbiljnu opasnost po zdravlje naročito predstavljaju sićušne čestice polivinil-hlorida (PVC) koje su nađene čak u naslagama ljudske masti.
Istraživači sa Kampanija univerziteta u Napulju pronašli su opiljke mikroplastike u naslagama masti koje su uklonjene iz arterija pacijenata podvrgnutih hirurškoj intervenciji radi smanjenja rizika od moždanog udara, prenosi časopis Science alert.
Naučnici su godinu i po dana analizirali i pratili zdravstveno stanje 260 pacijanata, nakon ovakvog hirurškog zahvata, i konstatovali da je čak 60 odsto njih, u masti uklonjenoj iz arterija, imalo manje količine polietilena dok je kod 12 odsto ispitanika u odstranjenim naslagama sa zidova arterija pronađen polivinil-hlorid.
Lider ovog projekta dr Rafael Marfela kaže da su ranija ispitivanja poptvrdila prisustvo mikroplastike u ljudskom krvotoku i da plastika u naš organizam dospeva kako preko ishrane, tako i putem plastičnih flaša za piće, plastičnih vodovodnih cevi kao i PVC pakovanja i kontejnera u kojima se čuvaju i kupuju prehrambeni proizvodi.
Posmatranjem i analizom dobijenih podataka, kaže Marfela, potvrđeni su i nalazi predhodnih istraživanja koja, takođe, govore da prisustvo mikroplastike u organizmu značajno povećava rizike od kardiovaskularnih bolesti.
Ozbiljnu opasnost po zdravlje naročito predstavljaju sićušne čestice polivinil-hlorida koje se zadržavaju ili permanentno talože u pojedinim organima.
Nova studija napuljskog univerziteta ukazuje na to da pacijenti kojima je u arterijama pronađena mikroplastika imaju dvostruko veći rizik od moždanog udara, nego ispitanici u čijem telu nisu pronađeni tragovi plastičnih čestica.
Takođe, prisustvo ovih čestica može da uzrokuje toksički stres, probleme u procesu metabolizma, neurotoksične reakcije kao i reproduktivne i razvojne poteškoće.
Marfela naglašava da je prisustvo mikroplastike utvrđeno putem analize izotopa kojom može da se ustanovi jasna razlika između karbona koji je prirodno prisutan u ljudskom tkivu i karbona koji ima petrohemijsko poreklo.
Čestice plastike vidljive su i pod mikroskopom i tim putem, tokom ispitivanja, detektovani su i fragmenti sa oštrim i nepravilnim ivicama koji su prodrli i u ćelije imunog sistema zvane makrofagi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje se globalno proizvede više od 350 miliona tona plastičnog otpada. Od toga blizu dva miliona tona ovog otpada završi u vodotokovima i okeanima širom sveta.
Poslednja istraživanja u ovoj oblasti govore da trenutno u svetskim morima i okeanima pluta 358 triliona čestica plastike i da se u većim dubinama kao i na dnu nalaze najverovatnije i veće količine ovih petrohemijskih čestica koje ribe i drugi morski organizmi najčešce, greškom, zamenjuju za hranu.
Izvor: FoNet/Politika