PROŠLI ŽIVOTI

Koreanski film Prošli životi – Past Lives (2023). Film i drama koja vas potpuno emotivno prodrma na neverovatan način

Ko voli klasičan film u najboljem izdanju, pravi film a ne zabavu, bez „držanja pažnje“ i jedenje kokica uz gledanje filma, treba ovaj koreanski film Prošli životi da gleda.

Dakle, ovo nije film za one koji hoće da ublaže dosadu u životu i potroše više od sat i po vremena na pokretne šarene slike. Ne, sigurno nije za takve filmofile 😀

Ovo je filmčina.

Komentar moje supruge je bio: „Ti voliš intelektualne filmove, ovo je bio film baš za tebe.“

Moj komentar je bio drugačiji: „Ovo je daleko od intelektualnog filma, ovo je baš emotivan film.“

A nisam baš bio rad da ga gledam jer je stajalo da je film koreanska romansa i drama. Koreanci često znaju da budu prenaglašeni u glumi kod emotivnih filmova. To je stalno neko ponašanje na nivou karikature ili teške antičke drame sa ubistvom i samoubistvom.

Uz to, pročitao sam i kratak opis dešavanja u filmu koji ne deluje ni malo zanimljivo. Sve svedeno na tri glumca i njihove priče. Svi parametri da ga ne gledam. Delovalo je krajnje dosadno.

Medjutim, film ima jako visoku ocenu na Imbd-u i na raznim listama se nalazi kao jedan od najboljih filmova snimljenih u 2023-oj godini.

Ocena na Imbd-u nije uvek merilo da nešto vredi, jer ima filmova koji su dobijali silne nagrade ali su negde u biti gadni i negledljivi, da ne pominjem poimence zadnjeg dobitnika Zlatne palme. A ima i „čudnih“ filmova koje gledaju samo „čudaci“ i ocenjuju visokim ocenama, pa vam se može desiti da počnete da gledate neku nastranost i grozotu samo zato što vas je visoka ocena podstakla.

Iz svih tih pomešanih razloga za da i ne, pustio sam film u kasno veče, sa lošom idejom da nam bude dosadan, pa da ga mi prekinemo i lepo ranije odemo na spavanje.

Ono što se pokazalo tačnim je da je film zaista „dosadan“, da ima jednostavan i linearan scenario sa predvidljivim krajem, da nema akcije a ni zapleta, nema misterije, sve je vrlo obično i normalno, od glumaca, radnje do ambijenta.

Pa i kamera, svetlo, scenografija, kadrovi, gluma, sve je obično.

Jedino što je neobično je da ste od svih tih običnih sastojaka pogledali neobično dobar film. Birljantan film koji vas polako obuzme vodeći vas ka rolekosteru emocija i koji gledate netremice.

Filmčina.

Zlatko Šćepanović