HRIŠĆANSKE PRIČE I LEGENDE
Mnogima se čini da su svetitelji daleko od nas. No, oni su daleko samo od onih koji su se sami udaljili od njih, kaže starac Siluan.
Svetitelji žive u drugom svetu i tamo Duhom Svetim gledaju slavu Božiju i krasotu Njegovog lica. U tom istom Duhu Svetom oni vide i naš život i naša dela. Oni znaju za naše nevolje i slušaju naše vatrene molitve.
Živeći na zemlji, naučili su se ljubavi Božijoj od Duha Svetog. Ko je tu ljubav stekao još na zemlji, sa njom prelazi u večni život, u Carstvo nebesko gde se ljubav umnožava i postaje savršena. Ljubav na zemlji ne može da zaboravi ni jednog jedinog brata. Utoliko pre svetitelji ne zaboravljaju ljude, nego se mole za nas.
Mnogima se čini da su svetitelji daleko od nas. No, oni su daleko samo od onih koji su se sami udaljili od njih, dok su sasvim blizu onih koji ispunjavaju zapovesti Hristove i imaju blagodat Duha Svetoga.
Na nebu se živi i kreće Duhom Svetim. Ali, taj isti Duh Sveti je i na zemlji. On živi u našoj Crkvi. On živi u Svetim Tajnama. On je u Svetom Pismu, kao i u dušama onih koji veruju. Duh Sveti nas sve sjedinjuje i zato su nam i svetitelji bliski. Oni nas Duhom Svetim čuju kada im se molimo i duša oseća da se i oni mole za nas.
Svetitelji slušaju naše molitve i imaju moći da nam isprose pomoć od Boga. Ovo znaju svi hrištćani.
Otac Roman, sin oca Dositeja, pričao mi je da je, za vreme detinjstva u svetu, trebalo na saonicama da pređe preko zaleđene reke. Odjednom mu je konj upao u otvor na ledu i povukao za sobom i sanke. Mališan je povikao: „Sveti oče Nikolaje, pomozi mi da izvučem konjića.“ Povukavši uzde nekako je uspeo da srećno izvuče životinju i saonice.
Otac Matej je bio iz istog sela kao i ja. Dok je bio dete on je, slično proroku Davidu, pasao ovce svoga oca. Rastom nije bio viši od svojih ovaca, Njegov stariji brat je radio na drugom kraju velike livade. Odjednom je video kako se nekoliko vukova uputilo prema malom Miši (tako se u svetu zvao otac Matej). Miša je samo povikao: „Sveti oče Nikolaje, pomozi.“ Tek što je ovo izgovorio, vukovi pobegoše natrag ne nanevši nikakvo zlo ni njemu ni stadu. Zbog ovog događaja su se u našem selu smejali i govorili: „Miša se strašno uplašio vukova, ali ga je sveti Nikola spasao.“
Znam još mnogo slučajeva u kojima su svetitelji odmah priskakali u pomoć čim bi ih prizivali. Iz ovoga je očigledno da čitavo nebo sluša naše molitve.
Svetitelji su bili ljudi kao i svi mi. Mnogi od njih su čak bili i veliki grešnici, ali su pokajanjem došli do Carstva nebeskog. I svi koji dolaze tamo, dolaze kroz pokajanje koje nam je darovao milostivi Gospod Svojim stradanjem.
Prizivajte sa verom Majku Božiju i svetitelje i molite im se. Oni čuju naše molitve i znaju čak i naše misli. Ne čudite se tome. Čitavo nebo svetih živi Duhom Svetim, a od Duha Svetog ništa na celom svetu nije skriveno. Ranije ni ja nisam razumeo kako to sveti nebožitelji mogu videti naš život, ali kada me je Mati Božija ukorila za moje grehe, uvideo sam da nas Duhom Svetim oni vide i da znaju čitav naš život.
Kako je to velika sreća za pravoslavne hrišćane što nam je Gospod dao život u Duhu Svetom koji veseli dušu. Duha Svetog treba mudro čuvati, jer On i za jednu jedinu rđavu misao napušta dušu. Tada se ljubav Božija udaljuje od nas, smelost u molitvi se gubi i nestaje čvrste nade da ćemo primiti ono za što se molimo.