Za zdravlje mozga je balansirana ishrana bolja od vegetarijanske

REZULTATI STUDIJE

Balansirana ishrana bogata nutrijentima povezana je sa smanjenim rizikom od kognitivnog pada i boljim ishodom mentalnog zdravlja.

Ono što ljudi jedu utiče na njihovo blagostanje, ali ponekad je teško odrediti tačne efekte ishrane na ljudsko zdravlje.

Nedavno je studija objavljena u časopisu Nature Mental Health istraživala kako obrasci ishrane utiču na brojne oblasti zdravlja mozga, uključujući mentalno zdravlje, kognitivne funkcije, metaboličke biomarkere i strukturu mozga merene pomoću MR (magnetne rezonance).

U analizi od skoro 182.000 učesnika, istraživači su otkrili da su oni kod kojih je bila zastupljena balansirana, uravnotežena ishrana imali bolje mentalno zdravlje i kognitivno funkcionisanje.

Takođe, primetili su genetske razlike koje su možda uticale na ishode među različitim grupama u ishrani.

Dok će se istraživanja u ovoj oblasti nastaviti, studija ukazuje na važnost donošenja mudrih izbora u ishrani za poboljšanje funkcije mozga i ishoda mentalnog zdravlja.

Kako ishrana može uticati na funkciju mozga i mentalno zdravlje

Ljudi mogu razviti preferencije za određenu hranu, što može uticati na ukupne obrasce ishrane tokom vremena. Istraživači su zainteresovani da otkriju kako ove preferencije mogu uticati na funkciju mozga i mentalno zdravlje, kao i da li su određene ishrane bolje za mentalno zdravlje.

Neka istraživanja podržavaju ideju da su određene ishrane i izbor namirnica bolji za mentalno blagostanje. Nasuprot tome, druge mogu doprineti lošem mentalnom zdravlju.

Na primer, ishrana sa visokim nivoom voća, povrća i ribe može pomoći da se smanji rizik od depresije.

Slično tome, jedenje više voća i povrća i unos esencijalnih mikronutrijenata može pomoći u smanjenju rizika od anksioznosti, dok ishrana bogata mastima i rafinisanim ugljenim hidratima povećava ovaj rizik.

Ishrana takođe može uticati na to koliko dobro funkcioniše mozak. Na primer, praćenje mediteranske ishrane može pomoći u usporavanju kognitivnog pada.

Isabel M. Vaskez, registrovana dijetetičarka iz SAD, kaže sledeće:

„Znamo da ishrana igra značajnu ulogu u zdravlju mozga. Istraživanja sugerišu da ishrana bogata voćem, povrćem, celim žitaricama, nemasnim proteinima i zdravim mastima može podržati kognitivne funkcije i smanjiti rizik od kognitivnog pada. Nasuprot tome, ishrana bogata prerađenom hranom, zasićenim mastima i šećerima može imati negativne efekte na mozak. Prethodna istraživanja su dosledno pokazala da ishrana igra fundamentalnu ulogu u zdravlju mozga, utičući na kognitivne funkcije i emocionalno blagostanje. Uravnotežena ishrana bogata nutrijentima često je povezana sa smanjenim rizikom od kognitivnog pada i boljim ishodom mentalnog zdravlja“.

U gorepomenutoj studiji istraživači su se fokusirali na četiri glavna načina ishrane posmatrajući preferencije u ishrani učesnika:

1) bez skroba ili smanjeni skrob — ova grupa je preferirala voće, povrće i proteine, ali je pokazala manju sklonost prema hrani sa skrobom kao što su hleb ili testenina

2) vegetarijanska — ova grupa je preferirala voće i povrće, ali je pokazala nižu preferenciju za proteine

3) sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana — ova grupa je preferirala grickalice i proteinsku hranu i imala je manju sklonost prema voću i povrću

4) uravnotežena (balansirana) ishrana — ova grupa je pokazala slične preferencije u svim grupama hrane.

Balansirana ishrana je najbolja za zdravlje mozga

Istraživači su ovom prilikom otkrili da se nekoliko gena razlikuje između uravnotežene grupe i grupe sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana.

Ovi geni su „obogaćeni biološkim procesima koji se odnose na mentalno zdravlje i spoznaju“, što ukazuje na to kako genetika može biti uključena u posmatrane ishode.

Sve u svemu, rezultati su pokazali kako uravnotežena ishrana može pomoći u poboljšanju zdravlja mozga i mentalnog blagostanja.

Ova studija je otkrila da je ‘zdravija’ ishrana sa uravnoteženim preferencijama u različitim kategorijama hrane (voće, povrće, skrob, proteini i grickalice) povezana sa boljim statusom mentalnog zdravlja, višim nivoima kognitivnih funkcija i manjim rizikom od mentalnih bolesti i poremećaja.

Takođe je otkriveno da je ishrana sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana sa naglaskom na užinu povezane sa nižim rezultatima blagostanja, višim nivoima upalnih markera i povećanim rizikom od moždanog udara.