UBRZANJE DO TAČKE KLJUČANJA
Sve veći broj naučnih dokaza sugerišu da intenzivna akutna emocionalna stanja, kao što su bes ili stres, mogu dovesti do kardiovaskularnih promena organizma.
Za prosečnu odraslu osobu različite stvari poput saobraćajne gužve na putu do posla mogu izazvati stres ili intenzivnija osećanja kao što je bes.
Bolje je da ostanete mirni umesto da se uznemirite, jer emocije poput besa mogu povećati rizik od srčanog ili moždanog udara, pa ubrzati javljanje ovog neretko fatalnog stanja i do 40 minuta.
Ovo ističe studija objavljena nedavno u časopisu Američkog udruženja za srce.
Prema naučnicima koji su sproveli studiju, čak i kratki trenuci besa mogu oštetiti normalnu funkciju krvnih sudova, što potencijalno može povećati rizik od srčanog (infarkt) ili moždanog udara (šlog).
Dr Daiči Šimbo, autor studije i profesor medicine na Univerzitetu Kolumbija, objasnio je da su primetili kako je izazivanje besnog stanja dovelo do disfunkcije krvnih sudova. On je dodao da istraživački tim još uvek ne razume u potpunosti šta sve može da izazove ove promene.
Naučnici su ovaj efekat opisali kao „oštećenje u proširenju krvnih sudova“. U teoriji, poznato je da iznenadni prekid snabdevanja krvlju može izazvati srčani ili moždani udar.
Za ovu studiju, istraživački tim je pregledao podatke od 280 volontera prosečne starosti od 26 godina. Svim volonterima je rečeno da se opuste 30 minuta. Za to vreme im nije bilo dozvoljeno da pričaju, čitaju, koriste telefone ili spavaju. Njihovo očitavanje krvnog pritiska je uzeto i zabeleženo pre nego što je svakoj osobi nasumično dodeljen jedan od ukupno četiri različita osmominutna zadatka.
Za jedan od zadataka, volonteri su zamoljeni da se sete lične uspomene koja ih je naljutila. U međuvremenu, od ostalih učesnika je zatraženo da se sete trenutka anksioznosti ili da pročitaju niz depresivnih rečenica sa namerom da izazovu tugu.
Četvrti emocionalno neutralan zadatak uputio je učesnike da broje više puta do 100.
Njihov krvni pritisak i merenje proširenja krvnih sudova su rađeni nakon tri minuta i ponovo 40, 70 i 100 minuta kasnije. Uzorci krvi su takođe uzeti od učesnika da bi se procenilo njihovo zdravlje.
Naučnici su izvestili da je izvršavanje zadataka koji podsećaju na događaje iz prošlosti koji su izazvali bes izazvalo oštećenje u proširenju krvnih sudova, od nula do 40 minuta nakon zadatka. Dodali su da je oštećenje prestalo nakon isteka 40 minuta.
Naučnici takođe nisu primetili statistički značajne promene na oblogama krvnih sudova učesnika u bilo kom trenutku nakon što su iskusili emocionalne zadatke anksioznosti i tuge.
Oni su takođe priznali malu veličinu studije, napominjući da ostaje da se vidi da li će se rezultati odnositi i na starije odrasle osobe sa drugim zdravstvenim stanjima, koji bi najverovatnije uzimali lekove.
Dr Glen Levin, profesor medicine na Medicinskom koledžu Bejlor u Teksasu, smatra da studija opravdava sve veći broj naučnih dokaza koji sugerišu da mentalno zdravlje može da utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema i da intenzivna akutna emocionalna stanja, kao što su bes ili stres, mogu dovesti do kardiovaskularnih promena organizma.
Levin, koji nije bio uključen u istraživanje, takođe je objasnio da su intenzivna tuga ili slične emocije uobičajeni okidači za Takotsubo kardiomiopatiju, stanje koje se takođe naziva „sindrom slomljenog srca“. S druge strane, događaji poput zemljotresa koji mogu izazvati stres mogu izazvati i infarkt miokarda ili aritmije.
Raniji podaci ukazivali su na to da su prerane smrti od kardiovaskularnih problema, kao što su srčani i moždani udari, dostigli najviši nivo u poslednjim decenijama.
Slučajevi srčanih udara, srčane insuficijencije i moždanog udara među mlađim od 75 godina su se smanjili od 60-ih godina prošlog veka zbog značajnog smanjenja stope pušenja, naprednih hirurških tehnika i otkrića kao što je stent.
Međutim, povećanje stope gojaznosti i različiti zdravstveni problemi kao što su dijabetes i hipertenzija smatraju se jednim od glavnih faktora koji doprinose infarktu i šlogu.