AMERIČKA STUDIJA
Smanjenje unosa kalcijuma tokom večere, a s druge strane povećanje za doručak može dovesti do smanjenja rizika od više različitih kardiovaskularnih bolesti.
Nova studija, objavljena u BMC Public Health, ispitala je unos kalcijuma iz ishrane za više od 36.000 odraslih Amerikanaca između 2003. i 2018. godine.
Učesnici studije su bili 17.456 muškaraca, 18.708 žena i ukupno 4.040 pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov unos kalcijuma iz jutarnjeg i večernjeg obroka podeljen je u pet različitih kvadranata.
Iz studije su isključeni ljudi mlađi od 20 godina, trudnice, svi koji koriste suplemente kalcijuma, ljudi koji su unosili više od 4.500 kilokalorija (kcal) dnevno i oni sa nepotpunim podacima.
Na kraju, istraživači su otkrili da je povećanje unosa kalcijuma u dva obroka najbolje za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Ali zamena unosa kalcijuma od pet odsto iz večere sa unosom za doručak smanjila je taj rizik za šest odsto ukupno.
Kako kalcijum reaguje na kardiovaskularni sistem?
Uloga kalcijuma u telu je najznačajnija u formiranju i održavanju kostiju i zuba, ali takođe i reguliše kontrakciju mišića, pomaže u zgrušavanju krvi i održava mišićne procese srca.
Poznato je da su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok smrti u svetu, sa najmanje 17,9 miliona ljudi koji su umrli od njih tokom 2019. godine.
Tamo gde se kalcijum i kardiovaskularne bolesti ukrštaju mogu imati veze sa cirkadijalnim ritmom, koji takođe može da utiče na način na koji se hranljivi sastojci apsorbuju u telu.
Cirkadijalni sistem sata može da stupi u interakciju sa hranljivim materijama da utiče na telesne funkcije. Kod sisara, cirkadijalne oscilacije u fiziologiji i ponašanju kontrolišu glavni sat koji se nalazi u suprahijazmatskom jezgru hipotalamusa.
Neki istraživači takođe veruju da ovi unutrašnji ritmovi mogu regulisati apsorpciju kalcijuma i metabolizam.
Iz perspektive cirkadijalnog obrasca, istraživanja sugerišu da bi apsorpcija kalcijuma mogla biti nešto veća tokom dana, jer određeni hormoni koji su potrebni za metabolizam kalcijuma kao što je paratiroidni hormon, na primer, takođe imaju tendenciju da budu viši tokom dana.
Zbog toga, prekomerna upotreba suplemenata kalcijuma uopšte može biti problematična, s obzirom na to da kalcijum iz ishrane može biti teško unositi previše sam po sebi.
Većina pitanja u vezi sa unosom kalcijuma i kardiovaskularnim zdravljem povezana je sa suplementacijom, jer uzimanje previše kalcijuma može dovesti do stanja koje se zove hiperkalcemija.
Hiperkalcemija može doprineti srčanim aritmijama, lupanju srca, nesvestici, a ponekad i ozbiljnijim problemima sa srcem. Osim toga, visok unos kalcijuma može doprineti stvaranju naslaga kalcijuma u našim arterijama koje mogu smanjiti protok krvi i samim tim povećati broj incidenata od moždanog udara, hipertenzije ili infarkta.
Prekomerna suplementacija kalcijuma takođe može povećati vaskularnu upalu i oksidativni stres koji dalje može da utiče na razvoj problematičnijih kardiovaskularnih bolesti.