PLAVI JORGOVAN
Pod jorgovanom sedi starac sedi
na niskoj klupi drvenoj,
gleda kako nebom plove oblaci bledi,
kako sunčaju se pčele na ruži crvenoj…
Na povetarcu krošnja plavog jorgovana se njiše,
veliki bumar slete na maslačak žut,
uspomene vetar donosi, starac uzdiše,
vijuga kroz livade i njive seoski put…
Nema nikog da mu dođe,
nikog da mu zakuca na vrata,
nikog da seoskom cestom prođe
osim sunčeve senke boje zlata…
Nekad je bilo svega, na sve strane irisi,
krinovi, procvale ruže, dečija graja,
pesme ptica,četa jorgovana, divni mirisi,
seća se on još tog davno napuštenog raja…
Sred stare divne bašte pune cveća,
sumoran i tužan svakog dana
sedi starac života se svog seća
pod krošnjom svog poslednjeg jorgovana…
Dara Gajić
Miljevići Gradiška
Republika Srpska