Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Palja

SVETINJA BLIZU GRANICE SA BUGARSKOM

Manastirski hram Vavedenja Presvete Bogorodice je jednobrodan, sa oltarom, sa dve bočne apside polukružnog oblika i pripratom.

Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit vranjski g. Pahomije je služio svetu Liturgiju na praznik Živonosnog Istočnika u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Palja, koji, prema predanju, potiče iz 3. ili 4. veka i jedan je od najstarijih manastira u Evropi.

Prema predanju, Sveti Sava je obnovio manastir u 13. veku i često ga je posećivao, a upravo je ovde bilo njegovo poslednje boravište u Srbiji, odakle je krenuo na put i upokojio se u Velikom Trnovu.

Obnova ove zapustele i oronule svetinje počela je sa blagoslovom mitropoita Pahomija 2006. godine i završena je deceniju kasnije blagodareći velikom trudu i radu stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, koji su osim projekata restauracije i konzervacije hrama, izgradnje konaka i uređenja celokupnog manastirskog kompleksa, obavili i važna arheološka iskopavanja u samoj crkvi i porti.

Radovi koji su usledili izvedeni su sredstvima Vlade Republike Srbije, posredstvom nadležnih ministarstava, a vladika Pahomije je osveštao novi konak podignut na temeljima starog na dan manastirske slave, Vavedenja Presvete Bogorodice 2016. godine.

U blizini manastira nalaze se dva čudotvorna izvora Presvete Bogorodice, pa mnogi dolaze da se umiju ili ponesu vodu koja naročito pomaže kod bolesti očiju i bezdetnim roditeljima. Prva slava u godini je Istočni petak posle Vaskrsa, a zatim se proslavljaju Sveti prorok Jeremija (14. maj) i Sveti prorok Ilija (2. avgust), koji su ujedno i seoske slave. Najveći sabor je na Veliku Gospojinu – Uspenje Presvete Bogorodice (28. avgust).

Manastirski hram je jednobrodan, sa oltarom, sa dve bočne apside polukružnog oblika i pripratom. Najstariji deo crkve pokriven je kamenim pločama, a priprata i bočne apside ćeramidom. Što se freskopisa tiče, sačuvan je samo mali deo originalnog freskopisa iz 13. ili 14. veka, a Bugari su, gradeći pripratu, premalterisali dragocene srednjovekovne vizantijske freske i na novom malteru naslikali nove, vrlo niskog kvaliteta. Iznad severnih vrata u crkvi nalazi se nerukotvoreni lik Svetog Save, koji se pojavio prilikom obnove, po svedočenju majstora koji su radili u crkvi.