Zašto nam se nekad jede baš određena hrana

SLOŽENA INTERAKCIJA TELA I MOZGA

Želja da nam se jede određena hrana nije slučajna. Ona može biti rezultat navika, emocija, trenutnog nivoa energije ili uticaja okruženja.

Sigurno ti se nekad desilo da ti se jede baš nešto konkretno – ne bilo šta, već tačno određena hrana, neka namirnica. Nekad je to slatko, nekad slano, a ponekad nešto vrlo specifično što ne može lako da se zameni. Ove želje često deluju nasumično, ali iza njih obično stoji kombinacija fizičkih i psiholoških faktora.

Telo i mozak zajedno utiču na to šta ćemo poželeti da jedemo u određenom trenutku.

Uloga navika i rutine

Jedan od najčešćih razloga za ovakve želje jeste navika. Ako smo navikli da u određeno vreme jedemo nešto slatko ili slano, organizam počinje da očekuje tu vrstu hrane.

Vremenom, ta očekivanja postaju gotovo automatska, pa se želja javlja i kada nismo zaista gladni.

Emocije i hrana

Hrana je često povezana sa emocijama. U trenucima stresa, dosade ili umora, ljudi češće posežu za određenim namirnicama koje im pružaju osećaj zadovoljstva ili utehe.

Zato se dešava da želimo baš „onu“ hranu koja nam je ranije prijala u sličnim situacijama.

Pad energije i potreba za brzim izvorom

Kada nivo energije opadne, telo traži brz izvor „goriva“. Tada se često javlja želja za slatkom hranom, jer ona brzo podiže nivo šećera u krvi.

Slično tome, nakon dužeg perioda bez hrane, želje mogu biti intenzivnije i usmerenije ka kaloričnijim namirnicama.

Nedostatak određenih nutrijenata

Ponekad se smatra da specifične želje mogu biti povezane sa nedostatkom određenih nutrijenata. Iako to nije uvek direktna i precizna veza, telo ponekad signalizira da mu nešto nedostaje kroz pojačanu želju za određenim vrstama hrane.

Ipak, ove poruke nisu uvek jasne i ne treba ih tumačiti bukvalno.

Uticaj okruženja

Mirisi, reklame, prizori hrane ili čak razgovor o njoj mogu pokrenuti želju. Čak i ako nismo gladni, spoljašnji podsticaji mogu uticati na to da poželimo određenu namirnicu.

Zbog toga se često desi da nam se nešto „jede“ samo zato što smo to videli ili pomislili na to.