SARADNJA VIŠE MEHANIZAMA

Vene uspešno vraćaju krv iz nogu do srca zahvaljujući venskim zaliscima koji sprečavaju vraćanje krvi, mišićima potkolenice koji je potiskuju naviše i promenama pritiska tokom disanja.

Dok hodamo, stojimo ili sedimo, krv neprestano kruži kroz naš organizam. Srce bez prestanka pumpa krv kroz arterije do svih tkiva, ali jednako važan zadatak jeste njen povratak nazad do srca. To je posebno zahtevno kada je reč o krvi iz nogu, jer ona mora da savlada silu Zemljine teže i pređe put od stopala do grudnog koša.

vene vraćaju krv

Da bi to bilo moguće, ljudski organizam razvio je nekoliko veoma efikasnih mehanizama koji zajedno omogućavaju da krv ne zastaje u nogama.

Arterije i vene imaju različite zadatke

Arterije prenose krv bogatu kiseonikom od srca ka organima i tkivima. Vene, sa druge strane, vraćaju krv nazad u srce nakon što je kiseonik predat ćelijama.

Pošto je pritisak u venama znatno niži nego u arterijama, povratak krvi zahteva dodatnu pomoć.

Sila Zemljine teže predstavlja izazov

Kada stojimo ili sedimo, krv iz stopala mora da se kreće naviše, suprotno delovanju gravitacije. Bez posebnih mehanizama deo krvi bi se zadržavao u donjim ekstremitetima, što bi otežalo normalnu cirkulaciju.

Zbog toga vene u nogama imaju jedinstvenu građu koja im pomaže da krv usmere u pravom smeru.

Venski zalisci sprečavaju vraćanje krvi

Unutar mnogih vena nalaze se sitni zalisci, građeni poput malih preklopa. Oni se otvaraju kada krv teče ka srcu, a zatvaraju kada bi pokušala da se vrati unazad.

Na taj način krv može da napreduje korak po korak, bez vraćanja prema stopalima.

Mišići nogu rade kao prirodna pumpa

Jedan od najvažnijih saveznika vena jesu mišići potkolenice. Svaki put kada napravimo korak ili pomerimo stopalo, mišići se stežu i pritiskaju vene koje prolaze između njih.

Taj pritisak potiskuje krv naviše, dok zalisci sprečavaju da se vrati nazad. Zbog toga se mišići potkolenice često nazivaju „drugim srcem“ ili „mišićnom pumpom“.

Disanje takođe pomaže cirkulaciji

Prilikom udisaja pritisak u grudnom košu se smanjuje, što olakšava priliv krvi ka srcu. Istovremeno se u trbušnoj duplji pritisak blago povećava, pa se krv dodatno potiskuje iz vena nogu prema grudima.

Na taj način svaki udah i izdah daju mali doprinos venskoj cirkulaciji.

Šta se događa kada dugo stojimo?

Ako dugo stojimo bez pomeranja nogu, mišićna pumpa gotovo da ne radi. Krv se tada sporije vraća ka srcu i može se privremeno zadržavati u venama nogu.

Zbog toga neki ljudi posle dugog stajanja osećaju težinu, umor ili blago oticanje nogu.

Zašto je hodanje korisno za vene?

Tokom hodanja mišići potkolenica ritmično se stežu i opuštaju, neprekidno pomažući venama da potiskuju krv ka srcu.

Zbog toga redovno kretanje predstavlja jedan od najjednostavnijih načina da se podstakne zdrava venska cirkulacija.

Šta se dešava kada zalisci oslabe?

Ako venski zalisci ne zatvaraju dovoljno dobro, deo krvi može da se vraća unazad i zadržava u venama. Vremenom se pritisak u njima povećava, pa vene mogu postati proširene i uočljivije ispod kože.

Takve promene poznate su kao proširene vene i češće se javljaju kod osoba koje dugo stoje, imaju naslednu sklonost ili su izložene drugim faktorima rizika.

Kako pomoći venama u svakodnevnom životu?

Redovno hodanje, povremeno pokretanje nogu tokom dugog sedenja, održavanje odgovarajuće telesne mase i izbegavanje dugotrajnog stajanja bez pomeranja mogu doprineti boljem radu vena.

Kod osoba koje već imaju izražene tegobe ili proširene vene, lekar može preporučiti dodatne mere, uključujući kompresivne čarape ili druge oblike lečenja.