PRIPREMA ZA DELOVANJE
Srce ubrzava kad se uplašimo zato što mozak aktivira prirodni sistem za brzo reagovanje na potencijalnu opasnost.
Gotovo svako je doživeo trenutak kada ga iznenadni zvuk, neočekivana situacija ili osećaj opasnosti nateraju da oseti kako mu srce odjednom počinje brže da kuca. Nekada je dovoljno da neko iznenada iskorači iza ugla, da automobil naglo zakoči ili da se u mraku začuje nepoznat zvuk. U tim trenucima organizam reaguje gotovo trenutno, pripremajući telo da što brže odgovori na moguću opasnost.
Ubrzan rad srca jedan je od najpoznatijih delova prirodnog odbrambenog mehanizma koji ljudima pomaže da se lakše izbore sa stresnim ili opasnim situacijama.
Mozak prvi procenjuje opasnost
Kada čula registruju nešto što bi moglo predstavljati pretnju, informacije veoma brzo stižu do mozga. On u deliću sekunde procenjuje da li postoji razlog za uzbunu.
Ako proceni da je potrebna hitra reakcija, pokreće čitav niz promena u organizmu, često i pre nego što postanemo potpuno svesni šta se dogodilo.
Aktivira se simpatički nervni sistem
U trenutku straha aktivira se simpatički deo autonomnog nervnog sistema, koji upravlja brojnim funkcijama nad kojima nemamo svesnu kontrolu.
Njegov zadatak je da pripremi organizam za brzu reakciju povećavajući spremnost srca, pluća, mišića i drugih organa.
Adrenalin ubrzava rad srca
Jedna od prvih reakcija jeste oslobađanje adrenalina iz nadbubrežnih žlezda. Ovaj hormon putem krvi brzo stiže do srca i podstiče ga da kuca brže i snažnije.
Na taj način povećava se količina krvi koju srce šalje u organizam tokom svakog minuta.
Mišići dobijaju više kiseonika
Kada srce ubrza rad, krv brže prenosi kiseonik i hranljive materije do mišića. Organizam se tako priprema za mogućnost da će biti potrebno brzo trčanje, sklanjanje ili neka druga nagla fizička reakcija.
Iako danas mnoge situacije koje izazivaju strah ne zahtevaju bekstvo, telo reaguje na isti način kao i tokom većeg dela ljudske istorije.
Disanje postaje brže
Ubrzan rad srca prati i ubrzano disanje. Pluća tada unose više kiseonika, koji krv prenosi do tkiva.
Zbog toga mnogi ljudi tokom iznenadnog straha imaju osećaj da dišu brže ili dublje nego obično.
Čula postaju oštrija
Tokom reakcije na strah organizam nastoji da prikupi što više informacija iz okoline. Pažnja se pojačava, zenice se šire, a mozak postaje usredsređeniji na moguće izvore opasnosti.
Ove promene omogućavaju brže donošenje odluka u kritičnim trenucima.
Zašto nekada osećamo lupanje srca
Kada srce radi brže i snažnije, njegove otkucaje lakše primećujemo. Osećaj „lupanja srca“ ne znači nužno da srce radi nepravilno – često samo postajemo svesniji njegovog ubrzanog rada.
Ovaj osećaj obično prolazi kada se organizam smiri i proceni da opasnost više ne postoji.
Šta se dešava kada strah prođe
Kada mozak zaključi da je situacija bezbedna, aktivnost simpatičkog nervnog sistema postepeno se smanjuje. Tada preovlađuje parasimpatički nervni sistem, koji usporava rad srca i vraća organizam u stanje mirovanja.
Disanje se smiruje, krvni pritisak se postepeno normalizuje, a telo prelazi u uobičajeni ritam.
Kada ubrzan rad srca zahteva pregled
Ubrzan puls tokom straha ili iznenađenja predstavlja normalnu fiziološku reakciju. Međutim, ako se veoma ubrzan ili nepravilan rad srca javlja bez očiglednog razloga, traje dugo ili je praćen bolom u grudima, otežanim disanjem, vrtoglavicom ili nesvesticom, potrebno je obratiti se lekaru radi procene uzroka.
Takvi simptomi mogu zahtevati dodatno ispitivanje.
Leave A Comment