Zašto smo ujutru malo viši nego uveče?

MALA NORMALNA PROMENA

Ujutru smo malo viši nego uveče zato što se tokom noći međupršljenski diskovi ponovo hidriraju i vraćaju deo visine koju su tokom dana izgubili.

Ako bismo se izmerili odmah nakon ustajanja iz kreveta, a zatim ponovo pred odlazak na spavanje, vaga za merenje visine pokazala bi malu, ali stvarnu razliku. Tokom dana čovek može izgubiti oko jedan do dva centimetra visine, a zatim se tokom noći ta visina ponovo vraća.

Razlog nije u tome što kosti tokom dana postaju kraće, već u tome što se kičmeni stub pod dejstvom sopstvene težine postepeno sabija. Kada legnemo i prestane dugotrajno opterećenje, međupršljenski diskovi ponovo upijaju tečnost i delimično vraćaju svoju visinu.

Kičma nije čvrsta šipka

Kičmeni stub sastoji se od pršljenova između kojih se nalaze međupršljenski diskovi. Oni imaju ulogu svojevrsnih amortizera: ublažavaju udarce, omogućavaju određenu pokretljivost kičme i pomažu da se opterećenje ravnomernije rasporedi.

Disk se sastoji od spoljašnjeg čvršćeg dela i unutrašnjeg dela bogatog vodom. Upravo ta količina vode omogućava da se njegova visina menja tokom dana.

Šta se događa dok stojimo?

Čim ustanemo iz kreveta, kičma počinje da nosi težinu tela.

Pod dejstvom gravitacije i svakodnevnog opterećenja, međupršljenski diskovi postepeno gube deo vode. Zbog toga se njihova visina malo smanjuje, a zajedno sa njima neznatno se smanjuje i ukupna visina tela.

Slično se događa i tokom sedenja, posebno ako dugo ostajemo u istom položaju.

Zašto diskovi gube vodu?

Tokom dana pritisak na kičmu je veći nego tokom ležanja. Taj pritisak istiskuje deo tečnosti iz međupršljenskih diskova u okolna tkiva.

To nije znak oštećenja. Reč je o normalnom fiziološkom procesu koji se svakodnevno ponavlja.

Diskovi se ponašaju pomalo poput sunđera koji se pod pritiskom spljošti i izgubi deo vode.

Šta se događa dok spavamo?

Kada legnemo, opterećenje kičmenog stuba se značajno smanjuje. Tokom nekoliko sati ležanja međupršljenski diskovi mogu ponovo da primaju vodu iz okolnih tkiva.

Kako se njihov sadržaj vode povećava, diskovi postaju nešto viši, a kičmeni stub se postepeno izdužuje.

Zbog toga smo ujutru najčešće nešto viši nego uveče.

Promena od jednog ili dva centimetra veoma je mala u odnosu na ukupnu visinu čoveka. Osoba koja je, na primer, ujutru visoka 180 centimetara neće tokom dana odjednom izgledati primetno niža.

Razlika postaje očigledna tek kada se visina precizno meri u različitim delovima dana.

Najveća razlika javlja se kod dužeg opterećenja

Koliko ćemo „izgubiti“ tokom dana zavisi od brojnih faktora. Duže stajanje, hodanje, fizički rad i druge aktivnosti povećavaju opterećenje kičme.

Nasuprot tome, osoba koja veći deo dana provede ležeći ili sa manje fizičkog opterećenja može imati nešto manju razliku između jutarnje i večernje visine.

Zbog toga ne postoji ista vrednost za sve ljude.

Godine menjaju ovu pojavu

Sa starenjem međupršljenski diskovi postepeno gube deo sposobnosti da zadržavaju vodu. Zbog toga dnevna promena visine i jutarnji oporavak mogu biti drugačiji nego u mlađem dobu.

Istovremeno, dugoročni gubitak visine koji se javlja tokom godina nije isto što i svakodnevna promena visine.

Zašto ljudi trajno postaju niži sa godinama?

Dnevno smanjenje visine je privremeno. Međutim, tokom starenja mogu nastati trajne promene na kičmi i kostima.

Međupršljenski diskovi postaju tanji i manje hidrirani, držanje tela može da se promeni, a kod nekih ljudi dolazi i do gubitka koštane mase i deformacija pršljenova.

Zbog toga osoba može izgubiti deo visine trajno, što nema veze samo sa svakodnevnim „sabijanjem“ kičme.

Da li vežbanje može sprečiti jutarnje smanjenje visine?

Ne može potpuno sprečiti normalno delovanje gravitacije i opterećenje kičme tokom dana. Međutim, redovna fizička aktivnost pomaže održavanju mišića, pokretljivosti i funkcije kičmenog stuba.

Vežbe za jačanje mišića trupa i pravilno držanje mogu doprineti zdravlju leđa, ali ne treba očekivati da će sprečiti prirodnu dnevnu promenu visine.

Zašto se visina meri u određeno vreme?

Ako želimo pouzdano da pratimo svoju visinu, važno je da se merimo pod sličnim uslovima. Merenje ujutru i uveče može dati različite rezultate upravo zbog normalnih promena u kičmenom stubu.

Zato se u medicini i drugim situacijama u kojima je precizno merenje važno vodi računa o položaju tela i uslovima merenja.

Na prvi pogled deluje da je visina nešto potpuno nepromenljivo. Kosti su čvrste, telo izgleda isto, a čovek tokom dana nema osećaj da se smanjuje.

Ipak, unutar organizma neprestano se događaju sitne promene. Međupršljenski diskovi tokom dana podnose opterećenje, gube deo tečnosti, a tokom odmora ponovo je primaju.

Na taj način kičmeni stub svakog dana prolazi kroz mali ciklus opterećenja i oporavka.