PRILAGOĐAVANJE POTREBAMA
Količina vode u organizmu reguliše se zajedničkim radom mozga, hormona i bubrega.
Voda je neophodna za gotovo sve procese u organizmu, ali telo ne sme da je ima ni premalo ni previše. Zbog toga neprestano prati koliko vode ima na raspolaganju i prilagođava žeđ, mokrenje i zadržavanje tečnosti.
Mozak prati koncentraciju telesnih tečnosti
Jedan od ključnih delova sistema za regulaciju vode nalazi se u mozgu. Posebne ćelije mogu da registruju promene u koncentraciji rastvorenih materija u telesnim tečnostima.
Kada organizam izgubi vodu, na primer znojenjem, količina vode u odnosu na rastvorene materije počinje da opada. Telo tada registruje da je tečnost postala koncentrisanija.
To pokreće nekoliko reakcija istovremeno.
Žeđ je jedan od glavnih signala
Kada organizmu nedostaje vode, mozak podstiče osećaj žeđi. To nas navodi da unesemo tečnost pre nego što nedostatak vode postane veći.
Na žeđ utiče i količina krvi koja cirkuliše kroz organizam. Ako telo izgubi veću količinu tečnosti, smanjuje se zapremina krvi, što dodatno aktivira mehanizme koji podstiču unos i čuvanje vode.
Zbog toga žeđ nije samo reakcija na suva usta, već deo složenog sistema regulacije tečnosti.
Bubrezi odlučuju koliko vode će sačuvati
Bubrezi imaju ključnu ulogu jer svakog dana filtriraju veliku količinu krvi i zatim vraćaju u organizam ono što mu je potrebno.
Kada vode nema dovoljno, organizam oslobađa hormon koji pomaže bubrezima da zadrže više vode. Tada nastaje manja količina koncentrisanijeg urina.
Kada je vode dovoljno, potreba za njenim zadržavanjem opada i višak se lakše izlučuje mokrenjem.
Voda se ne gubi samo mokrenjem
Organizam svakodnevno gubi vodu i kroz znoj, disanje i stolicu. Količina gubitka zavisi od temperature, fizičke aktivnosti, ishrane i drugih okolnosti.
Tokom vrućine ili intenzivnog vežbanja gubitak vode može biti mnogo veći, zbog čega se povećavaju žeđ i potreba za nadoknadom tečnosti.
Istovremeno se znojenjem gube i elektroliti, odnosno rastvorene mineralne materije, pa ravnoteža telesnih tečnosti ne zavisi samo od same količine vode.
Zašto nije dobro ni previše vode?
Organizam može da se izbori sa umerenim viškom vode tako što će povećati izlučivanje urina. Međutim, veoma veliki unos vode u kratkom periodu može da poremeti ravnotežu rastvorenih materija u krvi.
Zato telo stalno pokušava da održi ravnotežu, a ne jednostavno da zadrži što više vode.
Leave A Comment