NAŠA REAKCIJA NA DRUGE
Tuđa neprijatnost može nam biti fizički neprijatna zato što mozak ne posmatra tuđe emocije kao potpuno udaljen događaj.
Kada gledamo nekoga kako se sapliće pred punom salom ljudi, govori nešto očigledno pogrešno ili doživljava neprijatan trenutak, ponekad i sami poželimo da skrenemo pogled. Možemo osetiti nelagodu u stomaku, napetost u telu, potrebu da se nasmešimo ili čak da se fizički „skupimo“.
Zanimljivo je da se neprijatnost tada nije dogodila nama, a ipak je naše telo na neki način reaguje kao da smo i sami deo situacije. Ovaj fenomen povezan je sa empatijom, načinom na koji mozak razume tuđe ponašanje i našom sposobnošću da zamislimo kako se druga osoba oseća.
Mozak pokušava da razume tuđu situaciju
Kada posmatramo drugu osobu, naš mozak ne registruje samo ono što ona radi. Istovremeno pokušava da proceni šta se događa i kako se ta osoba verovatno oseća.
Ako vidimo nekoga ko je postao predmet podsmeha ili je napravio neprijatan gaf, možemo vrlo brzo zaključiti da mu je neprijatno, čak i kada ne kaže ništa.
Na osnovu izraza lica, držanja tela, tona glasa i samog konteksta, mozak pravi procenu tuđeg emocionalnog stanja.
Zašto onda i mi osećamo nelagodu?
Jedan deo odgovora leži u empatiji.
Kada možemo da zamislimo kako je drugoj osobi, njena situacija nam postaje emocionalno značajnija. Ne moramo sami doživeti istu neprijatnost da bismo reagovali na nju.
Zato možemo osetiti napetost kada gledamo nekoga ko ne zna šta da kaže, crvenilo na licu druge osobe doživeti kao znak nelagode ili čak imati potrebu da joj „pomognemo“ da izađe iz situacije.
Ovaj fenomen se često naziva tuđa ili prenesena neprijatnost.
Telo reaguje zajedno sa mozgom
Emocije nisu samo misli. Kada mozak proceni situaciju kao neprijatnu, mogu se promeniti rad srca, disanje, mišićna napetost i rad digestivnog sistema.
Zbog toga tuđa neprijatnost može izazvati sasvim stvarne telesne senzacije.
Možemo se naježiti, stegnuti ramena, osetiti nelagodu u stomaku ili imati potrebu da sklonimo pogled.
Iako se fizički ništa neprijatno ne događa našem telu, mozak je registrovao emocionalno važnu situaciju i pokrenuo telesni odgovor.
Posebno snažno reagujemo kada možemo da se poistovetimo
Tuđa neprijatnost nije jednako jaka u svakoj situaciji.
Ako nam je ponašanje druge osobe potpuno strano, možda ćemo samo primetiti da se dogodio neprijatan trenutak. Ali ako lako možemo da zamislimo sebe u istoj situaciji, reakcija može biti mnogo intenzivnija.
Zato nam je često posebno teško da gledamo nekoga ko se javno zbunio, pogrešio pred drugima ili doživeo neku vrstu poniženja.
U glavi se može pojaviti gotovo automatska misao: „Šta bih ja uradio da sam na njegovom mestu?“
Zašto nekada moramo da skrenemo pogled?
Skretanje pogleda može biti način da smanjimo emocionalnu napetost.
Kada prestanemo da posmatramo neprijatnu scenu, smanjuje se količina informacija koju mozak obrađuje. Samim tim može početi da slabi i emocionalna reakcija.
Zato ljudi često instinktivno pokriju lice, okrenu glavu ili zatvore oči kada posmatraju posebno neprijatan trenutak.
Nije potrebno da se scena zaista događa nama da bismo poželeli da „nestanemo“ iz nje.
Zašto se nekada smejemo?
Smeh u takvim situacijama ne mora da znači da nam je tuđa neprijatnost zabavna.
Nervozni osmeh ili smeh može biti način oslobađanja napetosti. Istovremeno, ljudi se često smeju i kada ne znaju kako drugačije da reaguju na neugodnu društvenu situaciju.
Zato neko može da se nasmeje dok mu je zapravo veoma neprijatno zbog onoga što se drugoj osobi događa.
Ne osećaju svi tuđu neprijatnost jednako
Neki ljudi veoma snažno reaguju na ovakve situacije, dok drugi ostaju gotovo potpuno ravnodušni.
Na to mogu uticati empatija, prethodna iskustva, ličnost, odnos prema osobi koju posmatramo i sam kontekst događaja.
Važno je i da tuđa neprijatnost ne mora uvek biti znak saosećanja. Ponekad možemo osećati nelagodu zato što nam je situacija društveno neprijatna, čak i ako nismo posebno emotivno povezani sa osobom.
Leave A Comment