Zašto se disanje ubrzava kada imamo temperaturu

POVEĆANA METABOLIČKA AKTIVNOST

Kada imamo temperaturu, organizam prolazi kroz niz promena koje mogu ubrzati disanje.

Kada imamo povišenu telesnu temperaturu, često primetimo da dišemo nešto brže nego inače. To nije slučajnost. Ubrzano disanje deo je načina na koji organizam reaguje na povećane potrebe tokom groznice, ali i na promene koje se tada događaju u metabolizmu i cirkulaciji.

Telo tokom temperature proizvodi više toplote

Povišena temperatura nastaje kada mozak, pod uticajem signala imunskog sistema, podigne „zadatu“ telesnu temperaturu. Da bi dostigao novu vrednost, organizam povećava stvaranje toplote i menja način na koji je raspoređuje.

Tokom tog procesa metabolizam može postati intenzivniji. Ćelije troše više energije, a za njihovo funkcionisanje potrebna je odgovarajuća količina kiseonika.

Zbog toga se disanje može ubrzati, naročito kada je temperatura viša.

Ubrzano disanje pomaže regulaciji organizma

Disanje nije važno samo za unos kiseonika. Njime se iz organizma uklanja i ugljen-dioksid, koji nastaje kao proizvod ćelijskog metabolizma.

Kada telo tokom temperature radi intenzivnije, proizvodnja ugljen-dioksida može porasti. Mozak prati njegovu koncentraciju u krvi i, kada je potrebno, povećava brzinu disanja kako bi se održala odgovarajuća ravnoteža.

Zato ubrzano disanje može biti deo normalnog odgovora organizma na povišenu temperaturu.

I gubitak toplote ima određenu ulogu

Disanjem se iz organizma gubi određena količina toplote i vode. Međutim, kod ljudi to nije glavni mehanizam hlađenja. Mnogo značajniju ulogu imaju širenje krvnih sudova u koži i, posebno, isparavanje znoja.

Ipak, kada je temperatura povišena, ukupne promene u regulaciji telesne temperature mogu doprineti promenama u disanju.

Zašto je disanje posebno ubrzano kod dece?

Deca prirodno imaju višu frekvenciju disanja nego odrasli, pa se kod njih promena može primetiti izraženije. Pored toga, brzina disanja zavisi od uzrasta, telesne temperature i opšteg stanja organizma.

Važno je zato ne posmatrati samo broj udaha, već i način na koji osoba diše.

Kada ubrzano disanje zahteva pažnju?

Blago ubrzano disanje može pratiti temperaturu, naročito ako je osoba uznemirena ili iscrpljena. Međutim, izrazito ubrzano ili otežano disanje ne treba automatski pripisati samoj temperaturi.

Ako se jave nedostatak vazduha, bol u grudima, plavičasta boja usana, izrazita slabost, konfuzija ili teškoće pri disanju, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.