ČUDO ISCELJENJA

Ponekad je dovoljno samo da suza dotakne srce pa da svetitelji odgovore. Ovo je istinita priča o čudesnom isceljenju i utehi koju je sveti Antim sa Hiosa doneo jednoj očajnoj ženi.

Pre nego što se moj otac razboleo, dok se moj muž vraćao sa posla, uhvatio ga je bol. Došao je kući i, da se ne bih uplašila, nije mi rekao ništa. Ja sam ga videla.

sveti antim

– Nešto ti je, upitala sam ga; rekao mi je da mu je hladno.

Bilo je to 30. januara 1985. godine. Međutim, noću su počeli jaki bolovi; stenjao je. Došao je lekar i rekao nam da je možda u pitanju kila; dao mu je injekcije i rekao nam da ujutru odemo u bolnicu.

Otišli smo, ali pošto on nije želeo da ostane u bolnici, vratili smo se kući i ostao je u krevetu 25 dana.

Iako su nam u početku govorili da nije ništa, kasnije su počeli da nas plaše u vezi sa izbočinom koja mu se pojavila. Lekar nam je rekao da mora da se operiše. Međutim, njegovo stanje je bilo još gore.

Molila sam se i plakala dan i noć našem poštovanom Starcu, svetom Antimu sa Hiosa, da mi opet pomogne, da stavi svoju ručicu kako ne bi bilo ono o čemu su mi lekari govorili.

Dvadeset petog februara vidim ga u šest sati ujutru u snu. Bio je u svojoj mantiji i sa svojim kapačkom na glavi.

I rekao mi je: „Vasilija, zašto očajavaš i plačeš? Ja sam ovde.”

I skinuo je svoju kapicu i stavio je na mog muža.

Od uzbuđenja se budim, i muž mi govori:

– Zašto si se uplašila? Osećam se bolje. Odlazim u kliniku da vidim roditelje.

Nije prošlo ni sat vremena otkako sam otišla, kad me zove moje malo dete i kaže mi da mu je tata veoma bolesan.

Sa dušom u grlu otišla sam kući. Mesto na telu mog muža gde je bila ta izbočina se otvorilo. Odmah smo otišli u bolnicu.

Lekari su bili zapanjeni:

– Imao si sveca, i sreća pa se otvorilo, inače bi pukao.

Operisali su ga i rekli nam da je u pitanju tumor, da mora da se uradi biopsija i da postoji mogućnost da se vrati. Ipak, ja sam gajila nadu da je sveti Starac ponovo učinio svoje čudo.

Ostali smo 22 dana u bolnici, a lekari su se divili tome što se tako brzo oporavio i poboljšao stanje. Obavljene su sve analize i sve su bile negativne.

Tvojoj blagodati, moj Zlatni Starcu, stiglo je ovo svedočanstvo i spasao si mi mog dragog muža. Od tada nema nikakvih problema. Zahvaljivaćemo ti se i bićemo ti zahvalni dok god budemo živi.

I opet, moj zlatni Starcu, da bi me pripremio na to da će moja dobra majčica, koja te je obožavala, otići, došao si i viknuo mi u šest sati ujutru 2. decembra 1985. godine.

I da bi mi pokazao da ovog puta nisi došao da podariš život, već smrt, došao si obučen u svoje bele svete odežde, sa Jevanđeljem u ruci, i viknuo mi: „Vasilija, Vasilija, Vasilija, ustani i spremi mi svoju majku, jer sam došao da je povedem sa sobom.” I zaista, za pet sati moja dobra majka tiho je usnula večnim snom.

Neka se osvećeni Starac pomoli Svevišnjem da njen duševni mir smesti na mesto počinka. Neka je blagosloveno tvoje ime. Ti si zaštitnik i pomoćnik onima koji te prizivaju. I meni grešnoj, i mojoj porodici, zaštitnik i pomoćnik.