KAKO SAM POSTAO PRIMERAN VOJNIK
To je bio najbolji dokaz da sam zaista postao uspešan i primeran vojnik i da sam zaslužio priznanje koje su mi dodelili.
Bilo je to pre pedeset godina, kada sam dobio poziv za vojnu službu. Nije mi bilo lako jer sam se oženio i imao sina, pa je sve to ispalo kao u poznatoj pesmi o vojniku u decembru. Zbog stalnih odlaganja u vezi služenja vojnog roka, normalno je da sam ušao u 27. godinu života.
Zbog toga još za vreme obuke nisam mogao da uhvatim tempo sa ostalim mojim drugovima. Tako, na primer, dok smo trčali jutarnju fiskulturu, ja sam trčao iza cele ostale vojske. To se desilo i na razboju i ostalim preprekama, na koje su me jedva prebacivali skoro svi moji drugovi vojnici.
I odjednom se desilo zaista veliko čudo. Na kraju obuke nam je došao neki veliki test, koji su morali uraditi svi vojnici i starešine. To je bio početak kompjuterizacije u tadašnjoj Armiji. Pošto sam kada mi je došao poziv već bio zaposlen kao programer na kompjuteru, taj test je za mene bio mačji kašalj. I normalno je bilo da na njemu dobijem maksimalan broj poena.
Tako sam automatski postao primeran vojnik. Baš zbog toga sam se trudio da se u daljem služenju vojske što više popravim. Puno sam vežbao i šta se desilo?
Kad sam na planini sa ostalom vojskom trčao fiskulturu, jedna baba koja je nešto dalje čuvala ovce me je dozvala sa rečima: „Je li, bre, jesi li ti taj koji je u početku jurio vojsku, a sad ona juri tebe?!”
To je bio najbolji dokaz da sam zaista postao uspešan i primeran vojnik i da sam zaslužio priznanje koje su mi dodelili.
Leave A Comment