STALNO PRILAGOĐAVANJE

Mozak redosled obaveza formira na osnovu više faktora: važnosti, rokova, potrebnog napora, povezanosti zadataka i prethodnog iskustva.

Kada u kratkom periodu treba da obavimo više zadataka, često bez mnogo razmišljanja napravimo određeni redosled. Prvo ćemo odgovoriti na poruku, zatim skuvati kafu, pa završiti ono što smo započeli.

mozak stvari

Iako nam taj redosled deluje spontano, mozak pritom procenjuje više informacija odjednom.

Nisu svi zadaci jednako važni

Jedan od prvih faktora jeste procena važnosti. Mozak obraća pažnju na ono što ima veće posledice ako se ne uradi na vreme. Zadatak koji mora da bude završen uskoro može dobiti prednost nad onim koji može da sačeka.

U procenu ulazi i osećaj hitnosti. Zato se redosled može promeniti ako se pojavi nova obaveza koja zahteva brzu reakciju.

Rokovi menjaju prioritete

Vreme je jedan od najvažnijih signala. Kada imamo nekoliko obaveza sa različitim rokovima, mozak pokušava da proceni koliko vremena je ostalo i koliko je vremena potrebno za svaku od njih.

Zadatak koji je prvobitno bio na dnu liste može odjednom postati prioritet kada se približi rok. Zbog toga naš redosled nije uvek unapred određen – stalno se prilagođava novim informacijama.

Ulogu ima i mentalni napor

Mozak ne bira uvek ono što je najvažnije. Ponekad prvo uradimo jednostavniji zadatak samo zato što zahteva manje mentalnog napora.

Na primer, ako treba odgovoriti na nekoliko kratkih poruka i napisati složen tekst, možemo prvo završiti poruke jer daju osećaj brzog napretka. Međutim, ako je složeniji zadatak hitniji, njegovo odlaganje može kasnije stvoriti dodatni pritisak.

Prethodni zadatak utiče na sledeći

Redosled ponekad određuje i povezanost između zadataka. Ako su dve aktivnosti slične ili koriste iste informacije, lakše ih je obaviti jednu za drugom nego stalno menjati vrstu aktivnosti.

Mozak tako smanjuje potrebu da iznova „prebacuje“ pažnju sa jednog načina rada na drugi. Zato nam grupisanje sličnih obaveza često olakšava posao.

Ne donosimo odluku uvek svesno

Veliki deo svakodnevnog organizovanja odvija se gotovo automatski. Na osnovu prethodnog iskustva, navika, očekivanja i trenutnih okolnosti mozak može brzo da formira redosled bez svesnog pravljenja liste.

Ipak, kada je zadataka mnogo ili su međusobno konkurentni, donošenje odluka postaje zahtevnije. Tada možemo početi da prelazimo sa jednog zadatka na drugi, umesto da jedan završimo do kraja.