SISTEM ZA RAVNOTEŽU
Kada promenimo položaj glave, unutrašnje uho registruje pokret, oči automatski prilagođavaju pogled, a mozak usklađuje informacije iz više čulnih sistema kako bi održao ravnotežu.
Kada naglo okrenemo glavu, pogledamo nagore ili se sagnemo pa brzo uspravimo, organizam mora istovremeno da prilagodi ravnotežu, pokrete očiju i položaj tela. Većinu tih promena ne primećujemo jer se odvijaju automatski, u deliću sekunde.
Ponekad, međutim, možemo da osetimo kratkotrajnu vrtoglavicu, nestabilnost ili utisak da se prostor oko nas pomera.
Unutrašnje uho registruje pokret glave
Jedan od najvažnijih sistema za održavanje ravnoteže nalazi se u unutrašnjem uhu. Čine ga polukružni kanali i dve strukture koje se nazivaju utrikulus i sakulus.
Polukružni kanali registruju rotaciju glave, na primer kada je brzo okrenemo ulevo ili udesno. U njima se nalazi tečnost koja se pri pokretu pomera u odnosu na okolne strukture i savija sitne čulne ćelije. One pretvaraju mehanički pokret u nervne signale koje mozak koristi da proceni smer i brzinu okretanja.
Utrikulus i sakulus pomažu u registrovanju pravolinijskog ubrzanja i položaja glave u odnosu na gravitaciju. Zajedno pružaju informacije koje su važne za održavanje ravnoteže i orijentaciju u prostoru.
Zašto se oči pomeraju kada okrećemo glavu
Kada okrećemo glavu, oči moraju da se pomere u suprotnom smeru kako bi pogled ostao usmeren na isti predmet. Ovaj automatski mehanizam naziva se vestibulo-okularni refleks.
Bez njega bi nam slika sveta pri svakom brzom pokretu glave delovala nestabilno ili bi se pomerala preko vidnog polja. Zahvaljujući saradnji unutrašnjeg uha, moždanog stabla i očnih mišića, možemo da čitamo natpis dok hodamo ili da posmatramo predmet dok se okrećemo.
Mozak istovremeno povezuje informacije iz unutrašnjeg uha sa signalima iz očiju, mišića i zglobova. Tako dobija pouzdaniju predstavu o tome kako se krećemo i gde se nalazimo.
Zašto nam se ponekad zavrti u glavi
Kratkotrajna vrtoglavica može da se pojavi kada se signali iz različitih čulnih sistema ne poklapaju ili kada sistem za ravnotežu ne reaguje uobičajeno.
Jedan od mogućih uzroka jeste benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica, poznata kao BPPV. Kod nje se sitni kristalići iz jednog dela unutrašnjeg uha pomeraju na mesto na kojem ometaju normalno registrovanje pokreta. Tada određeni pokreti glave, poput okretanja u krevetu ili zabacivanja glave, mogu da izazovu kratke, ali intenzivne napade vrtoglavice.
Vrtoglavica može nastati i iz drugih razloga. Ako se omaglica javlja prvenstveno kada naglo ustanemo, uzrok ponekad može biti prolazan pad krvnog pritiska, a ne sam pokret glave.
Kako telo održava ravnotežu
Informacije iz unutrašnjeg uha nisu dovoljne same po sebi. Mozak ih upoređuje sa onim što vidimo i sa informacijama koje dobija od receptora u mišićima, zglobovima i koži.
Na osnovu tih signala prilagođava položaj vrata, trupa i nogu, kako bismo ostali stabilni. Ako se, na primer, naglo okrenemo dok stojimo, mišići automatski koriguju položaj tela kako bismo izbegli gubitak ravnoteže.
Ovaj sistem je posebno važan tokom hodanja, penjanja uz stepenice i kretanja po neravnim površinama, kada se položaj glave stalno menja.
Kada vrtoglavica zahteva pažnju
Povremena, kratka omaglica može imati bezazlen uzrok, ali ponavljana ili intenzivna vrtoglavica zaslužuje medicinsku procenu. Hitnu pomoć treba potražiti ako se iznenadna vrtoglavica javi uz slabost jedne strane tela, otežan govor, dvostruke slike, nemogućnost hoda, novu jaku glavobolju ili gubitak svesti.
Leave A Comment