PRILAGOĐAVANJE CIRKULACIJE
Srce ubrzava tokom kretanja zahvaljujući koordinaciji mozga, nervnog sistema, mišića i krvotoka. Telo prepoznaje da su potrebe za energijom porasle.
Kada ustanemo, krenemo u šetnju ili potrčimo da stignemo autobus, srce počinje da kuca brže. Ova promena često nastaje toliko brzo da je jedva primećujemo, iako se potrebe organizma za kiseonikom i energijom menjaju iz sekunde u sekundu.
Telo ne čeka da se zamor pojavi da bi reagovalo – ono koristi signale iz mozga, mišića i krvotoka kako bi prilagodilo rad srca trenutnom naporu.
Mozak priprema srce pre nego što se mišići umore
Ubrzavanje srčanog rada počinje već kada se pripremamo za pokret. Delovi mozga koji upravljaju kretanjem istovremeno šalju signale nervnom sistemu koji reguliše rad unutrašnjih organa.
Zbog toga srce može da ubrza gotovo istog trenutka kada počnemo da trčimo, pre nego što se u krvi značajno promene koncentracije kiseonika ili ugljen-dioksida. Organizam tako unapred priprema cirkulaciju za povećane potrebe aktivnih mišića.
Ovaj mehanizam je posebno važan pri naglim promenama intenziteta aktivnosti, poput prelaska iz hodanja u trčanje.
Kako mišići šalju poruku organizmu
Dok se krećemo, aktivni mišići stvaraju više toplote i metaboličkih proizvoda, a njihovi receptori registruju promene povezane sa naporom. Nervni signali iz mišića i zglobova prenose informacije o kretanju i opterećenju do centara koji regulišu cirkulaciju i disanje.
Na osnovu tih informacija organizam prilagođava rad srca. Što je aktivnost zahtevnija, mišićima je obično potrebno više kiseonika, pa srce mora da dopremi veću količinu krvi do njih.
Istovremeno se menja i protok krvi kroz različite delove tela: aktivni mišići dobijaju više krvi, dok se cirkulacija prilagođava tako da podrži ukupne potrebe organizma.
Dva dela nervnog sistema kontrolišu promenu
Rad srca u velikoj meri reguliše autonomni nervni sistem, koji funkcioniše bez naše svesne kontrole.
Kada počnemo da se krećemo, smanjuje se uticaj parasimpatičkog nervnog sistema, koji u mirovanju pomaže da srce kuca sporije. Istovremeno raste uticaj simpatičkog nervnog sistema, koji ubrzava srčani rad i pojačava snagu srčanih kontrakcija.
Kod intenzivnijeg napora važnu ulogu imaju i hormoni poput adrenalina i noradrenalina. Oni dodatno pripremaju organizam za povećanu fizičku aktivnost.
Zašto srce ubrzava više kada trčimo nego kada hodamo
Količina krvi koju srce ispumpa u jednom minutu zavisi od broja otkucaja i količine krvi koju izbaci pri svakom otkucaju. Tokom napora povećavaju se srčana frekvencija i, u određenim granicama, količina krvi izbačena jednim otkucajem.
Lagano hodanje zahteva manje energije nego trčanje uzbrdo, pa su i potrebe mišića za kiseonikom obično manje. Srce zato ne mora da radi istim intenzitetom u obe situacije.
Na brzinu otkucaja utiču i kondicija, godine, temperatura okoline, hidratacija, stres, lekovi i individualne razlike. Zbog toga dve osobe mogu imati različitu srčanu frekvenciju tokom iste aktivnosti.
Šta se događa kada prestanemo da se krećemo
Kada usporimo ili stanemo, potreba mišića za dodatnim kiseonikom postepeno opada. Smanjuje se uticaj simpatičkog sistema, a ponovo jača parasimpatički uticaj, pa srce počinje da usporava.
Kod osoba sa boljom fizičkom kondicijom srčana frekvencija se često brže vraća ka vrednostima u mirovanju, mada na oporavak utiču i intenzitet vežbanja, temperatura i opšte zdravstveno stanje.
Leave A Comment