Lekar, putnik, slikar i pisac: Višestruki darovi svetog Luke

ŽIVOTNI PUT

Pavlova ličnost uticala je toliko presudno na dalji razvoj puta svetog Luke da je jednom doneo veliku odluku da napusti svoj lekarski poziv, planove, programe i težnje.

Apostol Luka je bio rimski građanin, kao što pokazuje njegovo rimsko ime (Lucanus), a poticao je iz redova hrišćana iz neznaboštva. Studirao je medicinu u Antiohiji i tamo je po svaku priliku prvi put upoznao apostola Pavla, sa kojim se povezao vezama bratske ljubavi.

Kao lekar i naučnik, Luka je obavio mnoga putovanja morskim putem u mnoge gradove rimskog carstva, kao što su tada ugledni naučnici imali običaj da putuju širom sveta kako bi obogatili svoja naučna znanja. Sa sposobnostima i darovima kojima ga je Bog obdario, sigurno je zauzimao veoma značajan društveni položaj i sasvim lepo je mogao da stekne slavu i bogatstvo. Ipak, celokupna Pavlova ličnost uticala je toliko presudno na dalji razvoj njegovog životnog puta da je jednom doneo veliku odluku da napusti svoj lekarski poziv, planove, programe i težnje, i da se posveti misionarskom delu Crkve kao saradnik i saputnik apostola Pavla. Umro je za svet i susaučestvovao u raspeću sa Hristom, kako bi u njemu živeo Hristos. Tako je i on mogao da govori poput Pavla: „Hristu se raspom, živim ne više ja, nego živi u meni Hristos” (Gal. 2, 19).

Luka je pratio Pavla na većini njegovih putovanja i istakao se kao izuzetna ličnost apostolskih vremena. Kao lekar, sigurno je mnogo puta ponudio svoja medicinska znanja i negovateljske veštine povređenom vrhovnom apostolu i svom učitelju, izmučenom šibanjem i kamenovanjem. Tokom Pavletovog drugog apostolskog putovanja susrećemo ga u Troadi, gde ga je Pavle, nakon poznatog viđenja Makedonca, poveo sa sobom u Makedoniju. Tamo ga je postavio u Filipima, verovatno kao episkopa, kako bi organizovao lokalnu Crkvu. U Filipima je ostao oko 7 godina, sve do druge Pavlove posete tom mestu, kada ga je ponovo uzeo u svoju pratnju. Bio je sa njim tokom njegovog prvog i drugog zatvoreništva u Rimu, u vreme kada su ga drugi saradnici napustili: „Luka je sam sa mnom” (2. Tim. 4, 11). Takođe ga pominje u Poslanici Kološanima (4, 14): „Pozdravlja vas Luka, lekar voljeni”, i u Poslanici Filimonu: „Marko, Aristarh, Dima, Luka, moji saradnici” (stih 24).

U periodu kada je Pavle bio dve godine zatvoren u Kesariji (58–60. g. n. e.), našao je priliku da napiše svoje Jevanđelje, na osnovu informacija koje je prikupio od apostola, od članova jerusalimske Crkve koji su lično upoznali Isusa, i naravno od Bogorodice. Kada se Pavle kasnije našao u zatvoru u Rimu na još dve godine (60–62. g. n. e.), Luka je napisao i Dela apostolska, pri čijem pisanju je sigurno dobio mnogo informacija od samog Pavla. Naravno, iz velike skromnosti, on sam ne pominje svoje ime ni u knjizi Dela apostolskih ni u svom Jevanđelju, isto kao i jevanđelist ljubavi, sveti jevanđelist Jovan. Knjiga Dela apostolskih predstavlja nastavak Jevanđelja po Luki, što se vidi iz uvoda njegove knjige: „Prvu knjigu napisah, o Teofile, o svemu što je Isus počeo da tvori i uči…”. Obae knjige Luka posvećuje nekom Teofilu, koga naziva „preuzvišenim”. Drugim rečima, bio je to ugledan čovek sa visokim društvenim položajem. Bio je poučen u veri, kršten i postao hrišćanin.

Srodnost Dela apostolskih sa Jevanđeljem po Luki je sama po sebi razumljiva, kako po stilu tako i po jeziku, budući da oba dela potiču od istog pisca. Takođe je razumljiva i bliska teološka srodnost Dela apostolskih sa Pavlovim poslanicama, s obzirom na to da, kao što smo već pomenuli, Luka kao učenik i saradnik Pavla u mnogim delovima svojih opisa prenosi Pavletovu propoved i teologiju. Pojedini noviji tumači, poput blaženovite uspomene prof. dr Steriosa Sakosa, ističu posebnu srodnost sa Poslanicom Jevrejima. Prema profesoru, Poslanica Jevrejima obuhvata učenje apostola Pavla onako kako ga je izložio Jevrejima tokom svog prvog zatvoreništva u Rimu (60–62. g. n. e.). Međutim, njeno sastavljanje nije obavljeno po diktatu apostola, kao što je to bio slučaj sa drugim njegovim poslanicama (vidi Rim. 16, 22). Jezik i stil Poslanice svedoče da ju je napisao Luka, koji je slušao Pavlova predavanja upućena Jevrejima (vidi Dela 28, 17–28), a zatim ih zabeležio. Pavle je jednostavno zaključio Poslanicu svojim pozdravima (vidi Jevr. 13, 24).

Njegovi tekstovi u obe knjige dokazuju da je Luka bio i izvrstan pisac. Tako se sa ova dva izuzetno značajna dela, Jevanđeljem i Delima apostolskim, koja ukupno imaju 52 poglavlja zapečaćena autoritetom bogonadahnutosti, Luka pokazuje kao jedan od najvažnijih duhovnih „akcionara” Novog zaveta.

Nakon mučeničke smrti Pavlove (67. g. n. e.), Luka je propovedao Jevanđelje, prema predaji, u Dalmaciji, Francuskoj, Italiji, Libiji, Egiptu i konačno u Grčkoj, gde je i stradao mučeničkom smrću u Tivi u Beotiji, dok po drugom predanju ima mirnu smrt. Luka je, prema jednom predanju, bio i slikar. Ikone Bogorodice koje se nalaze u Svetom manastiru Megalo Spileo (Velika Pećina), u Svetom manastiru Kikos na Kipru i u Svetom manastiru Panagija Sumela smatraju se Lukinim delima.