KAD SE PAŽNJA OPUSTI…
Iznenadne ideje uglavnom ne dolaze niotkuda. One često predstavljaju rezultat povezivanja informacija, iskustava i sećanja koja su se prikupljala mnogo pre trenutka kada smo postali svesni rešenja.
Ponekad se rešenje nekog problema pojavi baš onda kada smo prestali da razmišljamo o njemu. Dok šetamo, tuširamo se ili radimo nešto potpuno nevezano za problem, odjednom nam sine ideja koja nam je ranije bila nedostižna.
To može delovati kao da se pojavila niotkuda, ali mozak je u međuvremenu verovatno nastavio da obrađuje informacije.
Mozak ne prestaje da radi kada prestanemo da razmišljamo
Kada svesno pokušavamo da rešimo neki problem, pažnju usmeravamo na određene informacije. Međutim, kada napravimo pauzu, mozak ne mora potpuno da prekine taj proces.
Različiti delovi mozga mogu nastaviti da povezuju prethodno prikupljene informacije. Veze koje tokom intenzivnog razmišljanja nisu bile očigledne mogu postati dostupne kada se pažnja malo opusti.
Zato se ponekad kaže da nam je ideja „sinula“, iako je ona zapravo rezultat procesa koji je počeo mnogo ranije.
Zašto ideje dolaze kada radimo nešto drugo
Kada se bavimo jednostavnom aktivnošću, poput šetanja ili tuširanja, pažnja nije potpuno zauzeta rešavanjem problema. Tada mogu da se aktiviraju mreže mozga povezane sa spontanim mišljenjem, prisećanjem i povezivanjem različitih informacija.
U takvom stanju misli mogu slobodnije da prelaze sa jedne teme na drugu. Upravo to ponekad omogućava da se dve ranije odvojene informacije povežu na nov način.
Uloga imaju i prethodno iskustvo i znanje
Iznenadna ideja obično nije nastala iz ničega. Da bi mozak pronašao novo rešenje, mora imati materijal sa kojim može da radi.
To mogu biti informacije koje smo pročitali, razgovori koje smo vodili, prethodna iskustva ili čak sitni detalji koje nismo svesno zapamtili. Kreativno rešenje često nastaje kombinovanjem već postojećih znanja na način koji ranije nismo primetili.
Zato se dobra ideja ponekad pojavi tek nakon nekoliko sati ili dana provedenih u razmišljanju o istoj temi.
Pauza može da pomogne
Neprekidno forsiranje jednog problema nije uvek najbolji način da dođemo do rešenja. Kratka promena aktivnosti može omogućiti da se pažnja odmakne od problema, dok mozak nastavlja da obrađuje ono što smo prethodno radili.
To ne znači da će svaka pauza automatski proizvesti kreativnu ideju. Ali upravo zato mnogi ljudi najbolje ideje dobijaju tokom aktivnosti koje ne zahtevaju intenzivnu koncentraciju.
Nije svaka „iznenadna“ ideja dobra
Osećaj da nam je nešto odjednom palo na pamet ne znači da je ideja automatski tačna ili korisna. Mozak može brzo povezati informacije i napraviti zaključak koji deluje ubedljivo, ali zahteva proveru.
Zato je korisno razlikovati trenutak kada se ideja pojavila od trenutka kada smo proverili da li zaista funkcioniše.
Leave A Comment