SVOJEVRSNO UPOZORENJE

Osećaj golicanja u grlu pre kašlja nastaje kada senzorne strukture u sluzokoži registruju nadražaj i šalju signal nervnom sistemu.

Osećaj golicanja, grebuckanja ili blage iritacije u grlu često se javlja nekoliko trenutaka pre nego što zakašljemo. Ponekad traje samo kratko, dok se u drugim slučajevima ponavlja i stvara utisak da moramo stalno da pročistimo grlo. Iako deluje bezazleno, ovaj osećaj predstavlja važan signal nervnog sistema koji upozorava da su disajni putevi nadraženi.

osećaj golicanja u grlu

Kako nastaje osećaj golicanja

Sluzokoža grla i disajnih puteva sadrži senzorne nervne završetke koji reaguju na različite nadražaje. Među njima su suvoća, prašina, dim, sitne čestice, sluz i određene hemijske supstance. Kada nervni završeci registruju nadražaj, šalju signale ka moždanom stablu, gde se obrađuju informacije povezane sa refleksom kašlja.

Mozak te signale može da doživi kao grebuckanje, golicanje ili osećaj da nam je nešto zapelo u grlu. To nije nužno znak da se u njemu zaista nalazi strano telo. Dovoljno je da senzori registruju iritaciju sluzokože da bi se pojavio neprijatan osećaj i potreba za kašljanjem.

Zašto prvo osetimo golicanje, a tek onda zakašljemo

Kašalj je zaštitni refleks čija je uloga da pomogne u uklanjanju sluzi, čestica i drugih nadražujućih materija iz disajnih puteva. Osećaj golicanja može da se pojavi pre njega jer nervni sistem registruje nadražaj pre nego što se pokrene čitav refleks.

Kada signal postane dovoljno izražen, aktiviraju se mišići uključeni u kašalj. Dolazi do promene pritiska u grudnom košu, a zatim do naglog izbacivanja vazduha. Ponekad je dovoljan jedan kašalj da se nadražaj smanji, dok se u drugim slučajevima osećaj brzo vraća.

Važno je da ne mora svako golicanje da dovede do kašlja. Jačina nadražaja, osetljivost nervnih završetaka i stanje sluzokože utiču na to da li će se refleks aktivirati.

Šta najčešće izaziva ovaj osećaj

Jedan od čestih uzroka jeste suv vazduh, naročito tokom grejne sezone, kada sluzokoža može da izgubi deo vlage. Sličnu reakciju mogu izazvati dim cigareta, zagađenje, prašina, parfemi i drugi intenzivni mirisi.

Golicanje se javlja i tokom prehlade ili drugih infekcija disajnih puteva, kada je sluzokoža upaljena i osetljivija. Ponekad ga izaziva slivanje sekreta iz nosa niz zadnji zid grla, dok kod nekih ljudi može biti povezano sa gastroezofagealnim refluksom, odnosno vraćanjem želudačnog sadržaja prema jednjaku i grlu.

Kada se kašalj nastavi i nakon što početni nadražaj prođe, moguće je da su nervni završeci privremeno postali osetljiviji. Tada čak i govor, smeh ili dubok udah mogu ponovo da izazovu golicanje.

Kako ublažiti iritaciju

Unošenje dovoljno tečnosti, izbegavanje dima i drugih nadražujućih materija, kao i održavanje prijatne vlažnosti vazduha mogu pomoći da se smanji suvoća grla. Topli napici nekim ljudima donose olakšanje, dok pastile mogu podstaći lučenje pljuvačke i privremeno ublažiti osećaj grebuckanja.

Ako golicanje i kašalj traju duže, često se vraćaju ili ih prate otežano disanje, bol u grudima, iskašljavanje krvi ili drugi zabrinjavajući simptomi, potrebno je potražiti medicinsku procenu. Uporan kašalj ne treba automatski pripisivati običnoj iritaciji grla.