ODRŽAVANJE TEMPERATURE TELA

Osećaj toplote nakon fizičkog napora nastaje prvenstveno zato što aktivni mišići proizvode mnogo toplote, dok organizam pokušava da je rasporedi i oslobodi preko kože i znojenja.

Posle trčanja, brzog hodanja, vežbanja ili čak nekoliko minuta intenzivnog rada često imamo osećaj da nam je celo telo vrelo. Lice može da se zarumeni, koža postane topla, a ponekad nastavimo da se znojimo i nekoliko minuta nakon što smo prestali da se krećemo.

osećaj toplote

Ova toplota nije slučajna – ona je posledica načina na koji telo proizvodi i oslobađa energiju.

Mišići tokom rada stvaraju toplotu

Kada se krećemo, mišićima je potrebna velika količina energije. Deo energije iz hrane pretvara se u mehanički rad, odnosno omogućava kontrakciju mišića, ali značajan deo se oslobađa u obliku toplote.

Što je fizički napor intenzivniji, mišići troše više energije i stvaraju više toplote. Zato se telo tokom trčanja ili intenzivnog vežbanja zagreva mnogo brže nego tokom lagane šetnje.

Krv pomaže da se toplota rasporedi

Kako temperatura tela raste, krvni sudovi blizu površine kože počinju da se šire. Kroz kožu tada protiče više krvi, koja prenosi toplotu iz unutrašnjosti tela ka površini.

Zbog toga možemo da osetimo da su nam lice, vrat ili ruke veoma topli. Crvenilo kože tokom fizičke aktivnosti upravo je jedna od posledica povećanog protoka krvi kroz površinske krvne sudove.

To je važan deo sistema za hlađenje: telo ne pokušava samo da „izdrži“ višak toplote, već ga aktivno pomera prema površini gde može da se oslobodi.

Znoj dodatno hladi organizam

Kada temperatura nastavi da raste, aktiviraju se znojne žlezde. Isparavanjem znoja sa kože odvodi se toplota, pa se telo hladi.

Zanimljivo je da sam znoj nije ono što najviše hladi telo. Ključan je trenutak kada voda iz znoja isparava. Zato se mnogo više znojimo i teže hladimo kada je vazduh veoma vlažan – znoj tada sporije isparava.

Zašto nam je toplo i nakon vežbanja?

Osećaj toplote ne mora da nestane odmah kada prestanemo da se krećemo. Srce još neko vreme radi ubrzano, cirkulacija ostaje pojačana, a metabolizam se postepeno vraća na nivo mirovanja.

Telo takođe mora da ukloni višak toplote koji se već nakupio tokom aktivnosti. Zbog toga možemo još nekoliko minuta biti zajapureni, znojavi i imati osećaj da „gorimo“, iako smo već seli ili prestali sa vežbanjem.

Kada toplota nije samo normalna reakcija

Uobičajena toplota nakon fizičkog napora uglavnom se postepeno smanjuje. Međutim, ako se uz nju jave jaka vrtoglavica, konfuzija, mučnina, nesvestica, izrazita slabost ili veoma visoka telesna temperatura, to može ukazivati na ozbiljno pregrevanje i zahteva prekid aktivnosti i hitnu procenu.