DOMAĆI TEREN

Životinje odmahuju glavom i ćutke posmatraju vepra, kako sa osmehom, prljav do bola popravlja leptir-mašnu.

Izbori za predsednikà životinjskog sveta. Jesen. Balkan.

domaći teren

Soko nad vodom vežba govor, grudi izbačene a krila mu ogromna.
Protivkandidat mu vepar. Neureden i smrdljiv, on već dugo vlada zajednicom.
Izbori su sredinom svakog novembra. Predsednikovo pravilo. A tih dana kiše… da poplavi sve.

Soko stiže na duel, ponosan i gord, pod krilom mu govor, staje pred vepra. Životinje prate, neki žele promenu, neki baš i ne, navikli na vepra i njegovu vlast. Šta traži ta ptičurina sada tu? Nekima svejedno. Vepar odjednom njuškom baci gomilu blata ka sokolu, crna flekà se pojavi na čistom perju. Još jednom, soko ne zna šta ga je snašlo, bori se, ali teška mu krila. Hoće nešto reći, a kljun pun blata. Samo ga pljuje a reči ne izlaze.

Iznemogao, pada u isto, dok gleda u nebo. Životinje odmahuju glavom i ćutke posmatraju vepra, kako sa osmehom, prljav do bola popravlja leptir-mašnu.