DEO NAŠE PRIRODE

Kada smo gladni, hormoni i moždani sistemi povezani sa motivacijom pojačavaju našu osetljivost na hranu. Zbog toga nam omiljene namirnice mogu izgledati primamljivije.

Namirnice koje tokom dana jedva primećujemo mogu odjednom da izgledaju veoma primamljivo kada preskočimo obrok. Miris svežeg hleba postaje intenzivniji, pomisao na slatkiš izaziva želju, a hrana koju inače ne bismo izabrali odjednom deluje kao odličan izbor. Ova promena nije samo stvar volje.

kada smo gladni

Kada smo gladni, mozak i hormoni menjaju način na koji procenjujemo hranu i koliko nam je ona privlačna.

Kako glad menja rad mozga

Mozak ne reaguje na hranu samo kada je potrebno nadoknaditi energiju. On učestvuje i u stvaranju želje, očekivanja i osećaja zadovoljstva koji povezujemo sa jelom.

Kada smo gladni, sistemi koji učestvuju u motivaciji postaju osetljiviji na signale povezane sa hranom. Fotografija obroka, miris peciva ili pogled na omiljenu poslasticu mogu da privuku više pažnje nego kada smo siti.

U takvim okolnostima hrana ne izgleda samo ukusno već i važnije nego inače. Mozak joj daje veći prioritet, pa je teže ignorisati primamljive mirise i slike.

Hormoni koji pojačavaju osećaj gladi

Jedan od hormona povezanih sa glađu je grelin, koji se često naziva hormonom gladi. Njegov nivo obično raste pre obroka, a smanjuje se nakon jela, mada na njega utiču i drugi faktori.

Grelin učestvuje u signaliziranju potrebe za hranom i može da utiče na moždane sisteme povezane sa motivacijom i nagradom. Zbog toga glad ne mora da se ispolji samo kao osećaj praznog stomaka: može da se pojavi i kao pojačana zainteresovanost za određene namirnice.

Nakon obroka, signali iz digestivnog sistema i hormoni poput holecistokinina i peptida YY doprinose osećaju sitosti. Oni pomažu organizmu da proceni da je hrana uneta i da privremeno smanji potrebu za novim obrokom.

Zašto nam se posebno traži slatka i kalorična hrana

Kada smo gladni, često nam postaju privlačnije namirnice koje brzo obezbeđuju energiju, poput slatkiša, peciva ili hrane bogate mastima. Takva sklonost ima veze sa načinom na koji mozak uči da prepoznaje hranu kao izvor energije i zadovoljstva.

Ipak, ne reagujemo svi isto. Nekome će najprimamljiviji biti slatkiši, nekome slana grickalica, a nekome konkretan kuvani obrok. Na izbor utiču navike, prethodna iskustva, dostupnost hrane i lične sklonosti.

Glad, dakle, ne stvara nužno novu želju, već često pojačava privlačnost hrane koju već volimo ili povezujemo sa prijatnim iskustvom.

Zašto kupujemo više hrane kada smo gladni

Kada glad postane izražena, može da utiče i na odluke koje nisu neposredno povezane sa jelom. U prodavnici nam više proizvoda može delovati privlačno, a planirana kupovina lako preraste u kupovinu dodatnih grickalica ili slatkiša.

To se događa zato što signali povezani sa hranom zauzimaju veći deo pažnje, dok dugoročniji planovi, poput kupovine samo onoga što nam je potrebno, mogu privremeno imati manju težinu.

Zato je korisno napraviti spisak za kupovinu i, kada je moguće, obaviti je nakon obroka. To nije garancija da ćemo izbeći impulsivne odluke, ali može da pomogne.

Da li glad uvek vodi ka prejedanju?

Ne. Privlačnost hrane ne znači automatski da ćemo pojesti više nego što nam je potrebno. Na količinu hrane utiču i brzina jedenja, veličina porcije, stres, san, navike i signali sitosti.

Kada jedemo, organizmu je potrebno vreme da registruje unos hrane i razvije osećaj sitosti. Zbog toga sporije jedenje i obraćanje pažnje na signale tela mogu da pomognu da lakše prepoznamo kada smo dovoljno jeli.