U ZAJEDNICI SA BOGOM
Žitije podseća na podvige koje je Lazar Galisijot izveo na uskom stubu, kao i na neizmernu milost kojom ga je Presveta Bogorodica štitila od svake surove nepogode.
Nakon što je sveti Lazar završio gradnju svog manastira, podigao je i jedan stub blizu zadnjeg dela hrama.
Ovaj stub je bio visok, bez krovnog pokrivača, i na njega se teško penjalo.
Njegov vrh nije bio velik ni prostran. Širina mu je bila samo tri lakta, što znači da površina nije bila ni metar i po.
Sveti Lazar se popeo na stub noseći samo kožnu odeću, bez ičega na glavi, bos i sa teškim asketskim gvožđima na sebi.
Na tom stubu je neprekidno boravio i podnosio sve nedaće i zimsko nevreme: jake kiše, obilne snežne padavine, kao i preveliku i oštru hladnoću mrazeva od koje se njegovo mučeničko telo – dobrovoljno, naravno – gotovo ledilo.
Međutim, podnosio je i letnje žege i vrućine, kao i sve druge vremenske nepogode koje su se javljale tokom godine, kao što su bile, na primer, provale grada!
Ipak, Svetitelj se sa svim tim suočavao kao bestelesan čovek, i jedino što ga je zanimalo bilo je da kroz molitvu bude u zajednici sa Bogom.
Jednom je pala tolika i toliko jaka kiša da je silina vode pokrenula ogromno kamenje, usmrtila mnoge životinje i uništila plodove na drveću, kao što to obično biva kada se dese ekstremne vremenske pojave, takozvane elementarne nepogode.
Zbog toga je neki pastir koji se nalazio blizu manastira, čuvajući svoje koze, potrčao tamo kako bi se spasao opasnosti.
Dok se približavao manastiru, pogledao je prema stubu moleći Svetitelja za pomoć i ugledao Presvetu Bogorodicu kako stoji visoko u vazduhu, iznad stuba, i kako štiti i zaklanja svetog Lazara od kiše!
Pa ko bi mogao kako treba da opiše veličinu Hristovih čudesa!
Leave A Comment