STIMULATIVNI EFEKTI
Dejstvo kofeina dugo traje kod nekih ljudi zato što ga njihov organizam sporije razgrađuje, a na taj proces utiču genetika, uzrast, trudnoća, zdravstveno stanje i pojedini lekovi.
Kafa može da pomogne da se razbudimo, usredsredimo i lakše započnemo dan. Ipak, dok kod nekih ljudi njen efekat brzo slabi, drugi osećaju razbuđenost, nemir ili teškoće sa spavanjem satima nakon poslednje šolje.
Razlika nije samo u količini popijenog kofeina već i u tome koliko brzo organizam uspeva da ga razgradi.
Kako kofein deluje u organizmu
Kofein se nakon unosa brzo apsorbuje iz digestivnog sistema i dospeva u krvotok. U mozgu blokira receptore za adenozin, supstancu koja se tokom dana postepeno nakuplja i doprinosi osećaju pospanosti.
Kada kofein zauzme ove receptore, signal koji mozgu govori da je vreme za odmor postaje slabiji. Zbog toga se osećamo budnije, iako se potreba organizma za snom nije uklonila.
Kofein se uglavnom razgrađuje u jetri, uz pomoć enzima koji se naziva CYP1A2. Brzina njegovog rada jedan je od glavnih razloga zbog kojih dejstvo kofeina kod ljudi može toliko da se razlikuje.
Genetika utiče na brzinu razgradnje
Ljudi se razlikuju u aktivnosti enzima koji razgrađuje kofein. Kod osoba kod kojih ovaj proces teče sporije, kofein se duže zadržava u krvi i može duže da utiče na nervni sistem.
Zbog toga ista količina kafe kod jedne osobe može izazvati kratkotrajnu budnost, dok kod druge dovodi do višesatne razbuđenosti, ubrzanog rada srca ili osećaja napetosti. Ove razlike delimično su povezane sa genetskim osobinama koje utiču na aktivnost enzima CYP1A2.
Na razgradnju utiču i drugi faktori
Brzina uklanjanja kofeina iz organizma može da se menja tokom života i u različitim zdravstvenim okolnostima.
Trudnoća može znatno usporiti razgradnju kofeina, naročito u kasnijim mesecima. Određeni lekovi, uključujući neke antibiotike i hormonske preparate, takođe mogu uticati na aktivnost enzima u jetri. Bolesti jetre mogu dodatno usporiti ovaj proces.
Navika redovnog konzumiranja kafe utiče na to koliko smo osetljivi na njeno dejstvo, ali ne znači nužno da organizam kofein brže razgrađuje. Osoba može razviti toleranciju na pojedine efekte, a da kofein i dalje ostaje u telu satima.
Zašto kafa popijena popodne može da utiče na san?
Vreme zadržavanja kofeina u organizmu opisuje se njegovim poluvremenom eliminacije — periodom za koji se količina kofeina u krvi smanji približno za polovinu. Kod odraslih osoba taj period često iznosi oko četiri do šest sati, ali može biti znatno kraći ili duži.
To znači da kofein unet kasno popodne može biti prisutan u organizmu i u vreme odlaska na spavanje. Čak i kada osoba ne oseća izrazitu razbuđenost, kofein može da oteža uspavljivanje ili umanji kvalitet sna.
Kako prepoznati sopstvenu osetljivost?
Ako kafa redovno izaziva nervozu, lupanje srca ili teškoće sa spavanjem, korisno je smanjiti količinu i izbegavati kofein u drugom delu dana. Važno je računati i na druge izvore, poput energetskih napitaka, crnog i zelenog čaja, kole i čokolade.
Leave A Comment