ISTO, A DELUJE DRUGAČIJE
Ukus vode može se razlikovati iz čaše u čašu zbog minerala, temperature, materijala posude i mirisa koji utiču na naš doživljaj.
Voda se često smatra bezukusnom, ali mnogi ljudi primećuju da nema isti ukus kada je piju iz različitih čaša. Nekada deluje svežije iz staklene čaše, drugačije iz metalne flaše, a može se razlikovati i kada je sipana iz iste slavine u različito vreme.
Ove promene nisu nužno umišljene: na doživljaj ukusa vode utiču njen sastav, temperatura, miris posude i način na koji čula obrađuju nadražaje.
Voda ipak ima ukus
Čista voda nema izražen ukus kakav imaju slatka ili kisela hrana, ali voda koju svakodnevno pijemo sadrži rastvorene minerale i druge materije. Kalcijum, magnezijum, natrijum i bikarbonati mogu da utiču na njen ukus i osećaj u ustima.
Voda sa većom količinom određenih minerala može delovati punije ili blago gorkasto, dok voda sa manjom mineralizacijom nekima deluje mekše i neutralnije. Razlike mogu nastati i zbog dezinfekcionih sredstava, poput hlora, čiji se miris i ukus lakše primećuju kod pojedinih izvora vode.
Posuda može promeniti doživljaj
Materijal čaše ili flaše može uticati na ukus vode, naročito ako je posuda nova, dugo korišćena ili nije dobro oprana. Metalne posude mogu ostaviti blag metalni utisak, dok plastika ponekad prenosi miris materijala ili sredstava za pranje.
Na ukus mogu uticati i ostaci deterdženta, mirisi iz kuhinje ili materije koje se zadržavaju na površini posude. Čak i kada je voda ista, miris koji dopire do nosa može promeniti način na koji je doživljavamo.
Temperatura menja ukus i miris
Hladna voda često deluje osvežavajuće i neutralnije, dok se kod vode sobne temperature pojedini ukusi i mirisi lakše primećuju. Temperatura utiče na aktivnost receptora i na to koliko brzo mirisne materije dospevaju do nosa.
Zbog toga voda iz frižidera može delovati prijatnije od iste vode ostavljene na stolu. Razlika nije nužno u njenom sastavu, već u načinu na koji je čula registruju.
Mozak povezuje ukus, miris i očekivanja
Doživljaj ukusa ne nastaje samo na jeziku. U njemu učestvuju i čulo mirisa, osećaj u ustima, prethodna iskustva i očekivanja. Ako voda ima miris posude ili je sipana iz flaše koju povezujemo sa određenim ukusom, mozak može da je doživi drugačije.
Naš doživljaj može se promeniti i kada smo žedni, nakon fizičke aktivnosti ili posle obroka. Suva usta, ostaci hrane i promene u pljuvački mogu privremeno uticati na ukus vode.
Kada promena ukusa zahteva pažnju?
Povremene razlike u ukusu vode najčešće su bezazlene i povezane sa temperaturom, posudom ili mineralnim sastavom. Međutim, ako voda iz istog izvora iznenada dobije izrazito neprijatan, hemijski ili metalni ukus, naročito ako se promeni i miris ili izgled, treba proveriti izvor i kvalitet vode.
Ako se ukus vode promeni bez obzira na izvor, a istovremeno se jave suva usta, gubitak čula mirisa ili dugotrajan neobičan ukus u ustima, korisno je obratiti se zdravstvenom stručnjaku.
Leave A Comment