BRZINA OPORAVKA
Puls se ne vraća odmah na normalu nakon vežbanja zato što organizmu treba vreme da obnovi ravnotežu.
Nakon trčanja, brzog hodanja ili intenzivnog treninga, srce nastavlja da kuca ubrzano iako smo već prestali da se krećemo. Nekada je potrebno nekoliko minuta da se puls približi vrednostima koje imamo u mirovanju.
Ova pojava je normalan deo oporavka organizma, jer se telo ne vraća u stanje mirovanja istog trenutka kada se vežbanje završi.
Srce nastavlja da snabdeva telo kiseonikom
Tokom fizičke aktivnosti mišićima je potrebno više kiseonika i energije. Srce zato ubrzava rad kako bi krv brže dopremala kiseonik i hranljive materije do aktivnih mišića, ali i odnosila ugljen-dioksid i produkte metabolizma.
Kada prestanemo da vežbamo, potreba mišića za kiseonikom postepeno se smanjuje. Ipak, organizmu je potrebno još neko vreme da obnovi energetske zalihe, reguliše telesnu temperaturu i vrati fiziološke procese u ravnotežu. Zbog toga puls ostaje povišen i nakon završetka aktivnosti.
Nervni sistem postepeno usporava rad srca
Brzinu otkucaja srca reguliše autonomni nervni sistem, koji ima dve važne komponente. Simpatički nervni sistem ubrzava rad srca tokom napora, dok parasimpatički pomaže da se ono uspori kada opasnost ili potreba za intenzivnom aktivnošću prođu.
Tokom vežbanja aktivnost simpatičkog sistema raste, a uticaj parasimpatičkog slabi. Nakon prestanka napora, ovaj odnos se postepeno menja. Parasimpatički sistem ponovo preuzima veću ulogu, pa puls počinje da opada.
Brzina tog oporavka zavisi od kondicije, intenziteta treninga, uzrasta i zdravstvenog stanja.
Telesna temperatura i gubitak tečnosti utiču na puls
Vežbanje povećava telesnu temperaturu, pa srce nastavlja da radi ubrzano kako bi pomoglo organizmu da se rashladi. Veći deo krvi usmerava se ka koži, gde se toplota oslobađa, dok znojenje dodatno doprinosi hlađenju.
Ako se tokom treninga izgubi mnogo tečnosti, smanjuje se zapremina krvi koja cirkuliše organizmom. Srce tada može morati da kuca brže kako bi održalo dovoljan protok krvi. Zbog toga puls može duže ostati povišen, naročito tokom vežbanja na visokim temperaturama ili pri intenzivnom naporu.
Kondicija određuje brzinu oporavka
Kod osoba koje redovno vežbaju puls se često brže vraća ka vrednostima u mirovanju. Njihovo srce i krvni sudovi efikasnije odgovaraju na fizički napor, a autonomni nervni sistem može brže da uspostavi ravnotežu nakon treninga.
Ipak, brzina oporavka nije ista svakog dana. Nedostatak sna, stres, umor, dehidratacija, bolest i pojedini lekovi mogu uticati na puls i produžiti vreme potrebno da se smiri.
Kada ubrzan puls zahteva pažnju?
Postepeno smanjenje pulsa nakon vežbanja uglavnom je očekivano. Korisno je završiti trening laganim hodanjem umesto naglog zaustavljanja, kao i nadoknaditi izgubljenu tečnost.
Međutim, ako puls ostaje neuobičajeno visok dugo nakon prestanka aktivnosti, često je nepravilan ili ga prate bol u grudima, izražena vrtoglavica, nesvestica ili otežano disanje, potrebno je potražiti medicinsku pomoć. Posebno je važno obratiti pažnju na simptome koji su novi ili se ponavljaju.
Leave A Comment