UMILNE REČI STAREŠINE
Shiiguman Valaamskog manastira Jovan još 1947. godine napisao je jedno pismo monahinji početnici, koja je stigla u manastir kao iskušenica. Evo koje reči joj je Jovan tom prilikom uputio.
Radujem se što si se počela ozbiljno zanimati duhovnim životom. Neka Te Gospod vodi i neka Ti bude na pomoći!
Zasada, kao prvo, ne usiljavaj se da u molitvi odmah dostigneš ono što se zove „umiljenje“. A ako se umiljenje i suze radosti i pojave, nemoj se zbog toga ponositi. Neka to dolazi i odlazi, kad je Bogu ugodno. A ako se pak umiljenje i duševna toplina na neko vreme prekrate, nemoj se ni zbunjivati ni žalostiti.
Jer, ma šta ljudi govorili, molitva je podvig, i to teški podvig. Ona je do poslednjeg daha skopčana s trudom i s borbom.
Ipak, Gospod po svome milosrđu daje povremeno utehu onome ko se moli, kako ne bi u molitvenom podvigu posustao.
Svoje molitveno pravilo saobrazi s vremenom i gledaj da u početku ne bude predugo. Dobro je što se već vežbaš i u „Molitvi Isusovoj“. Kažeš da zasada izgovaraš „Molitvu Isusovu“ (Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj me grešnu!) po sto puta izjutra i po sto puta uveče. To je za tebe dovoljno. Ali, staraj se da reči molitve izgovaraš s pažnjom.
Ponavljam, ne zbunjuj se ako više puta i ne osetiš toplinu u duši. Nastavljaj molitvu i dalje. Kada si na radu i među sestrama, trudi se da i tada umom „stojiš pred Bogom“, to jest, budi svesna da je Gospod stalno tu, kraj Tebe.
Nemoj još sada, u početku, tražiti od Boga da zadobiješ neprekidnu umnosrdačnu molitvu. Malo je onih kojima je dana ta blagodat. Jedva da je jedan od hiljadu podvižnika ima. Sveti Isak Sirin piše da se do toga stepena dolazi po velikoj blagodati Božjoj, za pokazano dubokosmirenje.
Zato, ne traži odmah ono što je najviše u duhovnom životu i ne žalosti se što ga još ne poseduješ. U duhovnom životu nagli skokovi nisu preporučljivi, nego je tu potrebna strpljiva postepenost.
Ti si još mlada i telesno i duhovno. Sveti Jovan Lestvičnik piše: „Ako ti početnik iskreno otvori svoju dušu, skoro redovno ćeš videti da je pogrešno nastrojen. On odmah želi da postigne stalnu umnosrdačnu molitvu, da se neprekidno seća na smrti da se nikako ne gnevi.“
Zapamti, sestro, to je stanje samo savršenih.
A ti, imaj zasada samo skrušenosti u srcu, ne misli o sebi visoko i ponavljaju sebi „Molitvu Isusovu“: Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj me grešnu (smiluj se meni grešnoj)!“
Žališ se da ne želiš da grešiš, ali da ipak grešiš i to, ponekad, teško.
Šta možemo? Ljudi smo, obučeni smo u telo i izloženi smo kušanjima zlog duha.
Zato, ne boj se i ne očajavaj kada se sapleteš, nego ustani, uspravi se i ponovo kreni napred… Znaj i to da naša postojanost u dobru ne zavisi toliko od nas, koliko od blagodati Božje.
Neka ti svaki pad posluži za pouku da budeš smernija i da ne veruješ sebi do same smrti.
A druge ne osuđuj ni za šta. Ako osudiš nekoga, znaj da ćeš obavezno pasti u taj isti greh. To je neminovno.
Blago tebi ako se među onima koji su bolji i viši od tebe osećaš bednom. Ali, ne zavidi nikome i ne čezni previše za visokim duhovnim ushićenjima. Mnogi, koji po svaku cenu i usiljeno traže te duhovne zanose, padaju u ono što sveti oci nazivaju duhovnom prevarom ili „prelešću“.
Blagodatno ozarenje Gospod daje čoveku ako mu je srce očišćeno od strasti. U takvom su duševnom stanju bili samo sveti oci, a mi grešni treba da se molimo sa osećanjem pokajanja i da tražimo od Boga prvo pomoć u borbi sa strastima.
U knjizi „Otečnik“ piše:
Neki učenik dotrča svome starcu i reče: „Taj i taj brat je video anđela!“ A stari mu odgovori: „Ne divim se tome bratu koji je video anđela; divio bih se onome koji bi video svoje grehe“.
Iako je ta starčeva izreka kratka, ona je u duhovnom smislu vrlo duboka, jer je od svega najteže upoznati samog sebe.
Žališ se na sebe da si nepostojana. Pa, svi smo mi slični trski koju ljulja vetar. Dune vetar iz sveta, stignu otud novosti i počnu nas povijati i kolebati i levo i desno…
Veliš da naiđe na tebe iskušenje čak i kada čuješ da je u nekom drugom manastiru lepo. Odmah ti dolazi želja da i ti odeš tamo. Ali, znaj, sestro, da kuda god pođeš, ti svoj unutrašnji metež nosiš sa sobom. A i tamo ćeš sresti ljudska bića, a ne anđele. A napisano je da Carstvo Božije nije izvan nas, nego „unutra u nama“ (Luka, 17, 21).
Ako uspeš da unutra, u svojoj duši, ostvariš Carstvo Božje, koje je „pravda, mir i radost u Duhu Svetome“ (Rimlj. 14, 17), ništa ti drugo neće biti potrebno, niti će ti nedostajati.
Neka ti Gospod u tome pomogne; neka te smiri, umudri i čuva u sve dane života tvojega – Amin.