ZALAZAK SUNCA NA KALEMEGDANU
Šta će ti mašta da uživaš u ovom prizoru. Sačuvaj je za one užasno dosadne kišne dane kad nema lepote na nebu…
Kad se ovakva prilika ukaže, ona čudesno nadahne svakog ko se tu nađe.
Ovakav zalazak sunca animira svu prirodu da učestvuje s onim što ima: Oblaci šalju svoje najneobičnije i najlepše primerke, vazdušaste, čudnih oblika, pa oni s maštom prepoznaju najčudnovatije figure. Sunce ih oboji u crveno i gotovo da te prevare jer misliš da je umetnička slika. Nebo je prostrlo svoj ćilim koji doseže do beskraja, a tu pred nama naslanja se na reku i ogleda svoje plavetnilo u njoj. Ptice ostaju ispod neke strehe ili dižu graju u krošnji nekog drveta očekujući da Sunce završi svoj put, planiran za ovaj dan.
Šta će ti mašta da uživaš u ovom prizoru. Sačuvaj je za one užasno dosadne kišne dane kad nema lepote na nebu, koja se uostalom i ne vidi od mnoštva kišobrana, crnih ili šarenih.
Dovoljan si sam sebi dok uživaš gledajućl neverovatni dar prirode, koji dopunjuje tvrđava iznad ušća dveju reka, u čije su se zidine zarila džulad osvajača, kao i terasasto uređen kalemegdanski park pun zelenila i cveća. Možda, najviše je pun tajni, a mnoge bi i otkrio samo da ume da priča, od neke opsade grada i vojski pred kapijama grada, do toga, da li Siniša voli Gagu i tako redom.
Na ovom mestu, nekada su, možda, stajale razne vojske i posmatrale neki sličan zalazak sunca, koji nisu kvarile monotone fasade Novog Beograda. Sigurno su se viorile i njihove zastave, ispod kojih nisu stajali oni koji imaju cilj da grade, već da ruše bez milosti. Takve pretnje Beogradu trajale su do današnjih dana, do dolaska „Milosrdnog Anđela“.
Omamljuje te mir i lagani prelazak iz sutona u noć.