ROKI
Dobro, Roki, jasno je šta si hteo. Ali besmisleno je da se ljutiš zbog toga. Treba da se čuvaš. Imaš pejsmejker i pet stentova.
„Otišao sam u pekaru da kupim za sebe i kolege bavarske kifle. Slepci! Imali su samo jednu. Nudi mi kifle sa susamom i kimom. Ma nisam te pitao za susam i kim! Hoću tri bavarske!“
„Dobro, Roki, jasno je šta si hteo. Ali besmisleno je da se ljutiš zbog toga. Treba da se čuvaš. Imaš pejsmejker i pet stentova. A skoro si napunio pedeset.“
„Srce su mi upropastili diklofenaci koje sam pio zbog diskusa. Naši lekari, naš sistem. Ma samo da skinemo ove sa vlasti. Ne može normalno da se živi. Imam ih trojicu. Samo da ih nahranim treba mi…“
„Super su momci, delije. Njima je najvažnije da svako ima svoju sobu, otkako ste se zamenili sa roditeljima. Taj stan je fenomenalan. I zgrada, i okolina.“
„Ja nisam hteo da se zamenimo. Infostan je sedam hiljada veći, sve je staro – parket, prozori, kupatila.“
Ustajao je sa stolice sa bolnom grimasom na licu.
„Nikako mi ne prija da sedim i stojim.“
„Ima li napretka na tretmanima? Šta kaže Sergej?“
„Kaže da ima samo jedan slučaj gori od mene. On je nepokretan. I kaže da mi se karlica izvitoperila, da su se mišići izuvrtali, upleli, i da zato imam bolove. To mi je od one povrede, kad sam slagao magacin.“
„Ali tu povredu si imao pre dvanaest godina. Da li ti je palo na pamet da si, na neki način, ti doprineo pogoršanju?“
Klimao je glavom, sa nevericom.
„Kažu da u Rači ima jedan dobar nameštač. Otići ću…“