NEVIDLJIVI ČUVARI NARODA

Postoje trenuci u istoriji i u životima pojedinaca kada se jasno vidi da nebo nije daleko. Jedan takav trenutak narod prepoznaje kroz događaje „kad je svetitelj upozorio“.

Tada su ljudi, bilo u snu, bilo na javi, dobijali reči opomene ili utehe, koje su ih spasile od nesreće i podsetile da su molitve svetih živ i delatan most između neba i zemlje.

svetitelj upozorio

Pravoslavni narod kroz vekove pamti događaje u kojima su se svetitelji javljali da upozore, uteše ili zaustave zlo. Nije reč o legendama stvorenim radi utehe, nego o živim svedočanstvima, čuvanim i prenošenim iz generacije u generaciju, a često i zabeleženim u crkvenim knjigama i manastirskim hronikama.

Jedno od najpoznatijih kazivanja vezano je za Svetog Vasilija Ostroškog. U vreme velikih iskušenja, mnogi su svedočili da im se ovaj svetitelj javljao u snu, upozoravajući ih da se klone zla ili da izbegnu nesreću. Jedan čovek iz Crne Gore pričao je kako ga je Sveti Vasilije probudio u noći, rekavši mu da ne ide sutradan na put. Iako je u početku mislio da je san u pitanju, poslušao je. Istog dana put je bio zasut kamenjem posle odrona, a nekoliko putnika je stradalo. „Da nisam poslušao, među njima bih bio i ja“, govorio je do kraja života.

Sveti Nikola, koga narod zove i „brzi pomagač“, često se javljao pomorcima i putnicima. U Boki Kotorskoj, predanje govori o mornarima koji su u oluji videli nepoznatog starca u arhijerejskoj odeždi, kako stoji na pramcu broda i rukom smiruje more. Kada su se spasli, prepoznali su ga na ikoni Svetog Nikole. Od tada su mu zavetovali crkvicu, a događaj je ostao zapisan i u narodnom pamćenju.

Ništa manje poučna nisu i kazivanja o javljanju svetitelja celim zajednicama. U jednom selu u Hercegovini, pričalo se da je pred Prvi svetski rat neobičan starac obišao kuće, upozoravajući ljude da se mole i poste. Niko ga nije poznavao, a posle nekoliko dana selo je pogođeno velikim zlom. Meštani su poverovali da ih je posetio upravo Sveti Nikola, ili možda sam Sveti Vasilije, koji ih je želeo pripremiti.

Takva svedočanstva uče nas da Bog kroz svoje ugodnike nikada ne ostavlja narod. Svetitelji nisu daleki i tihi posmatrači, već saučesnici u našem životu. Oni se javljaju da podsete da je vera štit, a molitva najjače oružje. Zato i danas, kada čovek lako zaboravlja na nebo, priče o javljanju svetitelja ostaju podsećanje da nebo nikada ne zaboravlja na čoveka.