VEČE NA RECI

Noć je padala, gusta i tamna. Samo je reka svetlela, noseći odsjaj mesečine i tajnu koju niko od njih dvoje nije umeo da izgovori.

Sunce je već zašlo. Reka je tekla mirno i ravnodušno, noseći na svojoj površini poslednje odsjaje dana. Na nebu su se gasili tragovi rumenila i pretvarali u modrinu, u kojoj su polako počele da se pale prve zvezde.

na reci

Na obali, pod vrbama, sedeli su Marko i Jelena. Ćutali su dugo, osluškujući šum vode i daleki zov ptica koje su se vraćale u svoja gnezda. U tom ćutanju bilo je nečeg teškog i neizrečenog.

— Ti si opet zamišljen — reče Jelena, ne podižući pogled.

— Jesam, — odgovori Marko. — Ne znam… sve ovo oko mene izgleda kao tuđ svet. Kao da nisam deo njega.

Ona ga pogleda kratko, pa opet sklopi ruke u krilu.

— A ja sam mislila da si najviše svoj baš ovde, kraj reke.

Marko se nasmejao, ali u tom osmehu nije bilo radosti.

— Možda. Ali osećam da negde tamo, iza ovih šuma, postoji nešto drugo. Kao da me zove. Kao da život nije ovde, već daleko, u nečemu što još ne poznajem.

Jelena je zaćutala. Značila joj je njegova svaka reč, a opet je osećala kako je svaka od njih udaljava.

Reka je ćutke tekla, ravna i beskrajna. Na trenutke, činilo se da odražava njihovu tišinu i njihovu nemoć da jedno drugom kažu ono što stvarno misle.

— A ti, — upita Marko iznenada, — šta ti osećaš?

— Ja? — Jelena se zbuni. — Ja sam ovde. Samo to.

Marko ustade, kao da u njemu nešto gori. Pođe nekoliko koraka ka vodi, zagledan u tamu koja se širila niz reku.

— Osećam da me ovaj mir guši. Da bih mogao da vrisnem, samo da probudim nešto u sebi.

Ona je ostala da sedi, nemoćna da ga prati.

Dole, kod samog korita, voda je šuštala o kamenje. Marko se nagnu, zagrabi rukom hladnu reku i prosu kapljice po licu. U tom dodiru, osećao je i olakšanje i bol.

— Znaš, Jelena, — reče tiše, — bojim se da ću otići. A ako odem, možda se nikada neću vratiti.

Ona je drhtala, ali mu ništa nije odgovorila. Samo je spustila glavu, a suze su joj tiho padale na sklopljene dlanove.

Noć je padala, gusta i tamna. Samo je reka svetlela, noseći odsjaj mesečine i tajnu koju niko od njih dvoje nije umeo da izgovori.