BESEDA SVETOG GRIGORIJA BOGOSLOVA

Shodno zapovesti koja nas uči da plačemo sa onima koji plaču, dužni smo da otvorimo dveri milosrđa svima ubogima, svima koji stradaju, iz bilo kog razloga.

Ako se hrišćaninom nazivaš u tom smislu da Hrista ispovedaš kao Boga, ispovedanje svoje dokaži delima svojim.

dveri milosrđa

Nije lako među vrlinama naći najvišu i njoj dati prednost i preimućstvo, kao što u gradini mnogocvetnoj i miomirom ispunjenoj nije lako odabrati najlepši i najmirisniji cvet, pošto čas jedan, čas drugi privlači k sebi pogled i čulo mirisa, mameći namernika da ga ubere.

Svaka vrlina uzvodi ka spasenju osobitim putem, dovodeći bez sumnje u neku od večnih i blaženih obitelji. Jer kao što su različni načini života, tako je i obitelji u Boga mnogo (Jn. 14, 2), i one se raspodeljuju i svakome određuju po dostojanstvu njegovom. Stoga, neka se jedan ispuni ove vrline, drugi pak neke druge, neko mnogima, a neko, opet, ukoliko je mogućno, i svima; samo neka svaki korača bez zaustavljanja, neka stremi napred i neotstupno sledi stope onoga dobrog Putovođe koji put njegov usmerava pravo, izvodeći ga tesnom stazom, kroz uska vrata (Mt. 7, 14) na nepregledna prostranstva blaženstva nebesnoga.

Ali ako, po učenju Pavlovom i reči Samoga Hrista, za prvu i najveću zapovest valja držati ljubav, o kojoj visi sav Zakon i Proroci (Mt. 22, 37–40; 1. Kor. 13, 13), onda najveći deo njen čini, kako ja nalazim, ljubav prema ubogima, sažaljivost i sastradanje prema onima što su istoga sa nama roda.

Jer nikakvo služenje nije tako ugodno Bogu kao milosrđe, budući da je ono najsrodnije Bogu, pred Čijim licem ide milost i istina (Ps. 88, 15) i Kome priliči dar milosti (Jak. 2, 13) iznad svakoga suda. Pravedni Darodavac, Koji postavi na merila i terazije Svoje milost (Ps. 28, 17), ni za šta neće tako nagraditi čovekoljubljem Svojim kao za čovekoljublje naše.

Stoga, shodno zapovesti koja nas uči da se radujemo s radosnima i plačemo sa onima koji plaču (Rim. 12, 15), dužni smo da otvorimo dveri milosrđa svima ubogima, svima koji stradaju, iz bilo kog razloga. Dužni smo, kao ljudi, ljudima prinositi žrtvu dobročinstva, ma kakva ih nužda nagonila da ištu pomoći: udovištvo ili sirotovanje, ili progon iz zavičaja, ili surovost vlastodržaca, ili oholost vladara, ili nečoveštvo sakupljača poreza, ili ubilačka ruka razbojnika, ili pohlepa kradljivaca, ili zaplena imanja, ili brodolom.

Jer svi takvi imaju jednako pravo na sažaljenje, i jednako pogledaju na ruke naše, kao što i mi oči svoje uzdižemo ka Desnici Božijoj, ištući kakvo dobro od Gospoda.