TRENUTAK

Moja sestra danas brani diplomski rad. Ekonomija. Nada se nekom boljem poslu. Radila je u kafiću dok je studirala.

Putujem. Praznih misli. Pored mene sedi devojka. Na ušima joj slušalice. Oči su joj zatvorene.

trenutak

Počinjem u tajnosti da hvatam njene misli: Peti put na istom ispitu. Šta me danas čeka? I ova muzika u ušima ne tera strah od dana. Kako bude, biće. Trebala sam obuti čarape. Stvorio mi se žulj na levom stopalu, ako me zaboli na ispitu… moram u prvoj apoteci kupiti flaster…

Na sedištu preko puta sedi devojka duge raspuštene smeđe kose. Svečano obučena. Bela košulja podvijenih rukava, plave farmerke i cipele na visoku štiklu. U krilu joj buket cveća. Bele margarete i beli, po ivicama ljubičastim linijama prošarani karanfili. Iz sredine viri zaboden štapić sa natpisom. Nepristojno gledam, ipak ne vidim.

Hvatam njene misli: Dobro je da sedim. Ubiše me štikle. Radujem se što ću stići na vreme. Moja sestra danas brani diplomski rad. Ekonomija. Nada se nekom boljem poslu. Radila je u kafiću dok je studirala. Radim i ja. Kad li će na mene doći red da diplomiram…

Vozač priča telefonom: „Jesi li se probudila?… jesi… nisam hteo… moraš stići na vreme… ispit…“

Uranjam opet u svoju tišinu. Trzam se i otvaram oči. Pokraj puta u prašini izmešanoj sa prvim suvim listovima mladih topola slučajno izraslih pored puta leži beživotno telo malog crnog mačeta.

Pogled mi se zaustavlja na štapiću. Piše: „Srećna diploma“.