TEATIME
Pomislih kako Englezi, svakodnevno ispijajući čaj u vreme „teatime“-a, ponekad dobiju zajedničku viziju i, ujedinjeni, brže i lakše stignu do njene realizacije.
„A nismo zaboravili ni njegova lekovita svojstva. Tako ponekad, vodeći računa da ga ne proredimo previše, supruga skuva čaj od listova nevena — za želju. Hajde, uđi. Poslužićemo te, da ga probaš,“ osmehujući se pokaza mi rukom ka vratima.
„Sačekaj, molim te, nisam te dobro razumeo. Čaj za želju?“ – iznenađen zastadoh.
„Ma, nije to ništa posebno“, objašnjavao je uz osmeh. „Više je šala u pitanju. Moja supruga je u nekim novinama pročitala da, ako iskreno poželimo nešto uz jutarnji čaj, dobićemo viziju kako to da ostvarimo.“
„Znači, za razliku od zlatne ribice s tri želje, koje će ona ispuniti, mi dobijamo samo jednu vizionarsku želju, za koju se moramo potruditi da bi se ostvarila.“
Pomislih kako Englezi, svakodnevno ispijajući čaj u vreme „teatime“-a, ponekad dobiju zajedničku viziju i, ujedinjeni, brže i lakše stignu do njene realizacije. Mi, razjedinjeni i neorganizovani, retko uspevamo da se dogovorimo oko stvarnog značaja onoga što želimo, a kad se i dogovorimo, trud i žrtve često ih učine besmislenim i praznim, lišenim istinske radosti.
Leave A Comment