TEST KRETANJA

U jednom eksperimentu, 209 ljudi je dobilo zadatak da samostalno hodaju unutar šestougaonog prostora napravljenog od stolica i stolova, kako bi se isključio uticaj mase.

Zamislite da lutate kroz prostor bez konkretnog cilja, recimo kroz park ili po prostoru muzičkog festivala. Dakle, hodate. Da li biste češće skretali levo ili desno?

ljudi hodaju

To je pitanje na koje je pokušao da odgovori međunarodni tim istraživača, nakon što je prethodna studija o fizičkoj distanci tokom pandemije kovida iznenađujuće pokazala da se možda ne krećemo tako nasumično kako mislimo.

Ovog puta naučnici su se fokusirali na skretanja koja pravimo, u različitim uzrasnim grupama, kulturnim okruženjima i prostorima.

Otkrili su jasan obrazac koji se poklopio sa ranijim neočekivanim rezultatima, a to je značajna sklonost ka skretanju suprotno od kazaljke na satu, odnosno ulevo, piše Science Alert.

Kada je to utvrđeno, postavilo se novo pitanje, zašto postoji ta sklonost.

„Ovo je bilo potpuno neočekivano jer, bar intuitivno, kada se ljudi kreću nasumično, očekujete da skreću prema trenutnim potrebama, bez jasne ukupne preferencije“, kaže inženjer Klaudio Felicijani, koji je tokom istraživanja bio na Univerzitetu u Tokiju.

„Ali postojala je jasna i merljiva tendencija da ljudi češće skreću ulevo nego udesno, kada su svi drugi uslovi jednaki.“

Ova sklonost ka kretanju ulevo ranije je već primećena, na primer u „circle pit“ formacijama na hevi metal koncertima.

Zbog toga su istraživači u ovoj studiji pokušali da isključe moguće spoljne uticaje, poput ponašanja drugih ljudi ili načina na koji je prostor organizovan.

Eksperimenti su sprovedeni u Španiji i Japanu, u različitim društvenim i kulturnim uslovima, u otvorenim i zatvorenim prostorima, i među ljudima različitog uzrasta.

Istraživači su testirali i individualno kretanje.

U jednom eksperimentu, 209 ljudi je dobilo zadatak da samostalno hodaju unutar šestougaonog prostora napravljenog od stolica i stolova, kako bi se isključio uticaj mase.

I kod individualnih testova ponovo je primećena sklonost ka skretanju ulevo.

U svim eksperimentima ostala je umerena, ali statistički značajna tendencija kretanja suprotno od kazaljke na satu.

Ova sklonost nije zavisila od dominantne ruke ili noge, niti od pola učesnika.

Jedini faktor koji je doneo blagu razliku bila je starost. Mlađi učesnici su pokazali jaču sklonost ka kretanju ulevo, iako u istraživanju nisu učestvovali ljudi stariji od srednjih tridesetih godina.

Za sada nije jasno šta pokreće ovaj obrazac, ali studija je isključila nekoliko mogućnosti. Čini se da je u pitanju biološki faktor, koji će tek biti detaljnije istražen.

„Verovatno ne potiče od očiju, jer smo testirali i prekrivanje levog i desnog oka, a sklonost je i dalje bila prisutna“, kaže Felicijani.

„Neki su pitali da li je to posledica globalnih fenomena poput Koriolisove sile ili Zemljinog magnetnog polja, ali to se čini malo verovatnim na osnovu onoga što smo do sada videli.“

Iako se sklonost ka levom skretanju ne čini kao veliko naučno otkriće, ona bi mogla imati značajne posledice u više oblasti, od dizajna zgrada do planiranja evakuacije.

To je zato što mesta poput aerodroma, muzeja, železničkih stanica, tržnih centara i sportskih arena mogu biti pod uticajem suptilnih obrazaca kretanja, naročito u velikim gužvama.

Rute za evakuaciju mogle bi biti efikasnije dizajnirane uzimajući ovaj fenomen u obzir.

„Postoje zanimljive paralele sa određenim sportovima“, dodaje Felicijani.

„Neka trčanja i vožnje uvek, iz neobjašnjivih razloga, idu stazama koje vode suprotno od kazaljke na satu. Ali to je tema za neko drugo istraživanje.“

Sledeći koraci uključuju ispitivanje da li se ovaj obrazac zadržava u starijem dobu ili kod osoba sa ograničenom pokretljivošću. Istraživači predlažu i eksperimente u virtuelnoj realnosti kako bi se preciznije kontrolisali uslovi kretanja.

Tim je takođe zainteresovan da ispita da li slična sklonost postoji i kod životinja, iako je za sada takvih studija malo.