OČI U OČI SA EVROPOM
Onaj dečak razvalio osmeh od uveta do uveta, ko ne bi na njegovom mestu, znaš kako je česmi kad je uzimaju u usta.
Staru stočnu pijacu su popločali mermerom. Metalna česma je zamenjena skulpturom dečaka i možeš misliti, iz one stvari mu teče voda. Na istoj visini kao slavina.
Mnogi su navikli da je stave u usta dok piju, a ti kad pripeče zvezda, vidi šta ćeš. Kako-tako, sila Boga ne moli, kad si žedan, priđi i zini, put u Evropu ima svoju cenu. Jeste da će se zlonamernici podsmevati i gurkati, ali neka svako vidi šta hoće, kao da oni nisu na istom putu.
Eto, napredujemo od kad su oni došli na vlast. Prestali su da prazne ambare i kupe stoku. Vremena su se promenila, otvaraju banke na sve strane, kome ne prija hladovina. Svane ti kad uđeš, ali ni jedno čudo nije do veka, čarolija traje do izlaznih vrata, a posle je vrućina još gora. Banka je platila i zamenu česme sa skulpturom dečaka, brine da narod ne bude žedan.
Samo stoka je ostala ista, navikla da je prodaju i ne opterećuje se vremenima koja dolaze, ne zna šta je čeka. Gleda stoku i sluša razgovor dvojice dok se nadmudruju. „Za stokom smo išli da preživimo“, reče jedan, „a čuh nedavno da za stokom može da se ide i iz ubeđenja.“
Onaj dečak razvalio osmeh od uveta do uveta, ko ne bi na njegovom mestu, znaš kako je česmi kad je uzimaju u usta.
Leave A Comment