Zašto nam misli lutaju dok pokušavamo da se koncentrišemo

PRIRODAN DEO RADA MOZGA

Misli nam lutaju zato što mozak neprekidno obrađuje informacije, procenjuje šta je važno i povremeno preusmerava pažnju sa zadatka na unutrašnje misli ili spoljašnje nadražaje.

Verovatno vam se nekada dogodilo da sednete da pročitate nekoliko stranica knjige ili završite važan posao, a već posle nekoliko minuta shvatite da razmišljate o potpuno nečem drugom. Možda planirate vikend, prisećate se nekog razgovora ili razmišljate šta ćete spremiti za ručak. Kada se „vratite“ zadatku, često ni sami ne znate kada je pažnja odlutala.

Lutanje misli je potpuno uobičajena pojava i deo je načina na koji ljudski mozak funkcioniše. Iako može otežati koncentraciju, ono nije uvek beskorisno niti predstavlja znak da nešto nije u redu.

Mozak nije stvoren da bude neprekidno usmeren na jedan zadatak

Pažnja je ograničen resurs. Mozak ne može neprekidno da održava isti nivo usredsređenosti satima, pa se tokom dužih aktivnosti prirodno javljaju kratki periodi u kojima pažnja slabi.

Što je zadatak monotoniji ili traje duže, veća je verovatnoća da će misli početi da lutaju.

Mozak stalno obrađuje informacije

Čak i kada pokušavamo da se usredsredimo na jedan zadatak, mozak istovremeno obrađuje mnoštvo informacija iz okoline i iz sopstvenih sećanja. Zvuk u pozadini, unutrašnji dijalog ili uspomena mogu lako privući pažnju.

Ako proceni da je neka od tih informacija važna ili zanimljiva, pažnja se privremeno preusmerava.

Mreža mozga koja je aktivna

Naučnici su otkrili da određeni delovi mozga postaju posebno aktivni kada nismo usmereni na spoljašnje aktivnosti. Ova mreža, poznata kao podrazumevana mreža mozga, uključuje se kada razmišljamo o sebi, prisećamo se prošlih događaja, zamišljamo budućnost ili slobodno povezujemo ideje.

Zbog toga misli mogu spontano da odlutaju čak i dok čitamo ili slušamo predavanje.

Emocije lako preuzimaju pažnju

Ako nas nešto brine, raduje ili uzbuđuje, mozak tome često daje prednost u odnosu na zadatak koji obavljamo. Nerešen problem ili važan događaj mogu se neprestano vraćati u misli, iako pokušavamo da ih potisnemo.

To je jedan od razloga zbog kojih se u periodima stresa teže koncentrišemo.

Umor smanjuje sposobnost usredsređivanja

Za održavanje pažnje potrebna je energija. Kada smo neispavani ili mentalno iscrpljeni, delovi mozga zaduženi za kontrolu pažnje rade manje efikasno.

Tada misli češće „odlutaju“, a vraćanje na zadatak zahteva dodatni napor.

Više zadataka odjednom otežava koncentraciju

Mnogi pokušavaju da istovremeno odgovaraju na poruke, proveravaju elektronsku poštu i rade neki složen posao. Međutim, mozak zapravo ne obavlja više složenih zadataka istovremeno, već veoma brzo prebacuje pažnju sa jednog na drugi.

Takvo često preusmeravanje povećava verovatnoću da izgubimo tok razmišljanja i otežava duboku koncentraciju.

Lutanje misli može biti korisno

Iako često deluje kao smetnja, spontano lutanje misli ima i svoje prednosti. U tim trenucima mozak povezuje različite informacije, obrađuje uspomene i traži nova rešenja za probleme.

Zbog toga se ponekad dogodi da nam dobra ideja padne na pamet dok šetamo, tuširamo se ili obavljamo neki rutinski posao.

Kako lakše održati pažnju?

Koncentraciji mogu pomoći dovoljno sna, redovne pauze tokom rada i uklanjanje nepotrebnih ometanja, poput čestih obaveštenja na telefonu. Korisno je i da se zahtevni zadaci obavljaju onda kada se osećamo najodmornije.

Kraći periodi intenzivne usredsređenosti često su efikasniji od dugotrajnog rada bez odmora.

Problemi sa koncentracijom

Povremeno lutanje misli sasvim je normalno. Međutim, ako su teškoće sa koncentracijom dugotrajne, izražene ili značajno ometaju svakodnevni život, posao ili školovanje, korisno je razgovarati sa lekarom ili drugim odgovarajućim zdravstvenim stručnjakom kako bi se utvrdio mogući uzrok.

Takve tegobe mogu biti povezane sa različitim zdravstvenim stanjima, ali i sa hroničnim stresom, nedostatkom sna ili drugim faktorima koji se mogu rešavati.