UNUTRAŠNJI SISTEM
Organizam „zna“ koliko je sati zahvaljujući biološkom satu koji usklađuje rad mozga, hormona i brojnih telesnih funkcija sa smenom dana i noći.
Većina ljudi se makar jednom probudila nekoliko minuta pre nego što je zazvonio alarm ili je osetila pospanost svakog dana u približno isto vreme, čak i kada nije pogledala na sat. Slično tome, glad se često javlja u uobičajenim terminima obroka, a koncentracija i energija prirodno se menjaju tokom dana. Sve to pokazuje da organizam poseduje sopstveni sistem za merenje vremena.
Ovaj unutrašnji mehanizam poznat je kao biološki sat i omogućava telu da uskladi brojne životne procese sa smenom dana i noći.
Šta je biološki sat?
Biološki sat nije pravi sat, već skup nervnih ćelija u mozgu koje koordiniraju dnevni ritam organizma. Njegov zadatak je da usklađuje spavanje, budnost, lučenje hormona, telesnu temperaturu i mnoge druge funkcije.
Na taj način telo unapred „zna“ kada je vreme za odmor, a kada za veću aktivnost.
Svetlost je najvažniji signal
Najvažniju informaciju biološki sat dobija preko očiju. Kada svetlost dospe do mrežnjače, posebne ćelije šalju signal mozgu o tome da je nastupio dan.
Sa smanjenjem količine svetlosti organizam postepeno prelazi u režim pripreme za spavanje.
Melatonin pomaže pripremu za san
Kako pada mrak, povećava se lučenje hormona melatonina. On ne uspavljuje direktno, već šalje organizmu signal da se približava vreme za odmor.
Ujutru, kada svetlost ponovo dopre do očiju, lučenje melatonina se smanjuje, a budnost postepeno raste.
Telesna temperatura prati dnevni ritam
Tokom dana telesna temperatura nije potpuno ista. Obično je nešto viša u popodnevnim satima, kada su budnost i fizičke sposobnosti često najbolje, dok tokom noći prirodno opada.
Ove promene deo su unutrašnjeg ritma koji se svakodnevno ponavlja.
Hormoni menjaju svoju aktivnost tokom dana
Pored melatonina, i drugi hormoni prate dnevni ritam. Na primer, nivo kortizola obično raste pred jutro, pomažući organizmu da se pripremi za buđenje i početak dnevnih aktivnosti.
Zahvaljujući tome, telo ne reaguje isto u svako doba dana.
Zašto se budimo pre alarma?
Ako svakog dana ustajemo u približno isto vreme, biološki sat postepeno usvaja taj obrazac. Organizam tada počinje da se priprema za buđenje i pre nego što alarm zazvoni.
Zbog toga nije retkost da se probudimo nekoliko minuta ranije, naročito ako redovno održavamo isti raspored spavanja.
Šta se događa kada promenimo vremensku zonu?
Prilikom putovanja avionom kroz više vremenskih zona unutrašnji sat i dalje prati staro vreme, dok spoljašnja sredina pokazuje novo.
Potrebno je nekoliko dana da se biološki sat prilagodi novom rasporedu svetlosti i mraka, zbog čega se javlja umor, pospanost u neuobičajeno vreme ili otežano uspavljivanje.
Zašto rad u noćnim smenama može biti naporan?
Kada čovek radi noću, a spava tokom dana, biološki sat dobija signale koji nisu u skladu sa prirodnim ciklusom svetlosti. Organizam tada teže održava uobičajen ritam, pa mnogi ljudi osećaju izraženiji umor i slabiju koncentraciju.
Upravo zato dugotrajan rad u noćnim smenama može predstavljati izazov za organizam.
Kako sačuvati zdrav biološki ritam?
Redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja, dovoljno dnevne svetlosti i ograničavanje izlaganja jakom svetlu ekrana neposredno pred spavanje mogu pomoći da unutrašnji sat funkcioniše pravilnije.
Takve navike doprinose kvalitetnijem snu i lakšem buđenju.
Leave A Comment