SLOŽENI SISTEM
Mozak odlučuje na šta ćemo obratiti pažnju tako što neprekidno procenjuje koje su informacije u datom trenutku najvažnije za naše ciljeve, bezbednost i potrebe.
Svakog trenutka naša čula primaju ogromnu količinu informacija. Oči registruju boje, pokrete i oblike, uši zvukove iz okoline, koža dodir i temperaturu, dok nos i jezik prepoznaju mirise i ukuse. Kada bi mozak pokušavao da obradi svaki od tih podataka podjednako, veoma brzo bi bio preopterećen.
Zbog toga je pažnja jedan od najvažnijih mehanizama ljudskog mozga. Ona omogućava da iz mnoštva informacija izdvojimo ono što je u tom trenutku najvažnije, a ostale privremeno potisnemo u drugi plan.
Mozak ne može da obradi sve odjednom
Iako nam se čini da istovremeno pratimo sve što se dešava oko nas, mozak zapravo ima ograničen kapacitet za obradu informacija. Zato neprekidno bira na šta će usmeriti pažnju.
Ovaj izbor traje svega deliće sekunde i odvija se potpuno nesvesno.
Pažnju najlakše privlače promene
Jedan od osnovnih zadataka mozga jeste da uoči ono što se razlikuje od okoline. Iznenadan zvuk, nagli pokret ili jaka svetlost gotovo trenutno privlače pažnju, čak i ako smo bili potpuno usredsređeni na nešto drugo.
Takva sposobnost imala je veliki značaj tokom evolucije jer je omogućavala brzo uočavanje moguće opasnosti.
Emocije određuju šta ćemo primetiti
Mozak veću važnost daje informacijama koje imaju emocionalni značaj. Ako čekamo važan telefonski poziv, lakše ćemo čuti zvuk telefona nego druge zvuke u prostoriji.
Slično tome, roditelji često mogu da se probude zbog tihog plača svoje bebe, iako ne reaguju na mnoge druge zvukove iste jačine.
Ciljevi usmeravaju pažnju
Na pažnju ne utiču samo spoljašnji nadražaji. Kada imamo određeni cilj, mozak aktivno traži informacije koje su povezane sa njim.
Na primer, ako planiramo da kupimo novi automobil, iznenada ćemo mnogo češće primećivati automobile tog modela na ulici. Oni nisu postali brojniji – naš mozak ih jednostavno lakše uočava.
Prethodna iskustva menjaju način opažanja
Iskustvo pomaže mozgu da brže prepozna ono što je važno. Iskusni vozač će mnogo pre uočiti potencijalnu opasnost na putu nego početnik, jer je njegov mozak naučio koje informacije treba da izdvoji.
Na isti način lekar može primetiti simptome koje većina ljudi uopšte ne bi zapazila.
Mozak filtrira informacije koje nisu važne
Veliki deo zvukova, mirisa i slika iz okoline nikada ne dospe do naše svesne pažnje. Mozak ih proceni kao nevažne i potisne u pozadinu.
Zahvaljujući tome možemo da razgovaramo u bučnom kafiću ili da čitamo knjigu iako se oko nas odvijaju brojni drugi događaji.
Zašto lako izgubimo koncentraciju?
Ako se u okruženju pojavi nešto što mozak proceni kao važnije od zadatka kojim se bavimo, pažnja se automatski preusmerava.
Zbog toga nas mogu omesti zvuk obaveštenja na telefonu, izgovaranje našeg imena ili neočekivan pokret u vidnom polju.
Više zadataka ne znači i više pažnje
Često se govori o obavljanju više poslova istovremeno, ali mozak zapravo veoma brzo prebacuje pažnju sa jednog zadatka na drugi.
Svako novo preusmeravanje zahteva vreme i energiju, zbog čega češće pravimo greške i sporije završavamo složenije zadatke.
Pažnja se može trenirati
Iako postoje prirodne razlike među ljudima, sposobnost održavanja pažnje može se unaprediti. Dovoljno sna, redovne pauze, smanjenje ometanja iz okoline i rad na jednom zadatku istovremeno pomažu mozgu da duže ostane usredsređen.
Što češće vežbamo usmerenu pažnju, lakše ćemo održati koncentraciju i u zahtevnijim situacijama.
Kada problemi sa pažnjom zahtevaju stručni savet?
Povremeno odvlačenje pažnje potpuno je normalno i dešava se svakome. Međutim, ako teškoće sa koncentracijom postanu izražene, dugotrajne ili značajno ometaju posao, školovanje ili svakodnevni život, korisno je razgovarati sa lekarom.
Takve smetnje mogu imati različite uzroke, od nedostatka sna i hroničnog stresa do pojedinih zdravstvenih stanja koja zahtevaju odgovarajuću procenu.
Leave A Comment