Zašto krv teče sporije ili brže u različitim delovima tela

U FUNKCIJI CELOG ORGANIZMA

Krv teče sporije ili brže u različitim delovima tela zato što organizam neprekidno prilagođava njen protok trenutnim potrebama.

Krv ne protiče kroz čitav organizam istom brzinom. Dok neki organi u određenom trenutku dobijaju veću količinu krvi, drugi je dobijaju manje. Ovakva raspodela nije slučajna – organizam neprestano prilagođava protok krvi trenutnim potrebama kako bi svaki organ dobio dovoljno kiseonika i hranljivih materija.

Zahvaljujući ovom mehanizmu možemo da trčimo, razmišljamo, varimo hranu ili se rashlađujemo, a da telo u svakom trenutku usmeri krv tamo gde je najpotrebnija.

Srce ne šalje istu količinu krvi svim organima

Iako srce neprekidno pumpa krv, različiti organi nemaju iste potrebe. Mozak i srce, na primer, zahtevaju stalan i pouzdan dotok krvi, dok se potrebe mišića mogu znatno menjati u zavisnosti od aktivnosti.

Zbog toga organizam stalno reguliše koliko krvi odlazi u pojedine delove tela.

Krvni sudovi menjaju svoj prečnik

Najvažniju ulogu u ovoj regulaciji imaju arteriole – sitni krvni sudovi koji mogu da se šire ili sužavaju.

Kada se prošire, kroz njih protiče veća količina krvi. Kada se suze, protok se smanjuje i krv se preusmerava ka drugim organima kojima je u tom trenutku potrebnija.

Tokom vežbanja mišići dobijaju više krvi

Za vreme fizičke aktivnosti mišići troše mnogo više kiseonika i energije nego u mirovanju. Organizam zato širi krvne sudove u mišićima kako bi povećao dotok krvi.

Istovremeno se u pojedinim drugim delovima tela protok privremeno smanjuje, jer je prioritet da aktivni mišići dobiju ono što im je potrebno za rad.

Posle obroka više krvi odlazi u sistem za varenje

Nakon jela želudac, creva i drugi organi za varenje postaju aktivniji. Da bi mogli efikasno da vare hranu i apsorbuju hranljive materije, potreban im je pojačan dotok krvi.

Zbog toga se posle obilnog obroka kod nekih ljudi javlja osećaj pospanosti ili manjak energije za intenzivnu fizičku aktivnost.

Mozak ima poseban prioritet

Mozak čini mali deo telesne mase, ali troši veliki deo kiseonika koji organizam koristi. Zato njegov protok krvi ostaje veoma stabilan čak i kada se potrebe drugih organa menjaju.

Organizam poseduje posebne mehanizme koji održavaju snabdevanje mozga krvlju u što stabilnijim granicama.

Koža pomaže u regulaciji telesne temperature

Kada je toplo, krvni sudovi u koži se šire. Veća količina krvi tada dolazi blizu površine tela, gde se toplota lakše oslobađa u okolinu.

Kada je hladno, krvni sudovi se sužavaju kako bi organizam sačuvao toplotu, pa šake, stopala ili nos mogu postati hladniji.

Hormoni i nervni sistem upravljaju promenama

Promene u protoku krvi odvijaju se veoma brzo zahvaljujući saradnji nervnog sistema i hormona. Kada doživimo stres ili se iznenada uplašimo, organizam gotovo trenutno preusmerava krv ka srcu, mozgu i mišićima.

Zbog toga u takvim situacijama možemo osetiti hladne šake, ubrzan rad srca ili bledilo kože.

Zašto prsti pobele na hladnoći?

Na niskim temperaturama krvni sudovi u prstima šaka i stopala privremeno se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote.

Pošto tada kroz njih prolazi manje krvi, prsti mogu postati bledi, hladni ili manje osetljivi. Kada se zagrejemo, krvni sudovi se ponovo šire i normalan protok krvi se vraća.

Da li je sporiji protok krvi uvek razlog za brigu?

Ne. U većini slučajeva promene brzine protoka krvi predstavljaju normalnu fiziološku reakciju organizma.

Međutim, ako se jave uporni bolovi, izražena hladnoća jednog ekstremiteta, promena boje kože, rane koje teško zarastaju ili drugi neuobičajeni simptomi, potrebno je obratiti se lekaru, jer oni mogu ukazivati na poremećaj cirkulacije ili drugo zdravstveno stanje.

Kako očuvati dobru cirkulaciju?

Redovno kretanje, održavanje odgovarajuće telesne mase, nepušenje i kontrola krvnog pritiska doprinose zdravlju krvnih sudova i pravilnoj raspodeli krvi kroz organizam.

Čak i kratke šetnje i povremeno ustajanje tokom dugog sedenja mogu pomoći da cirkulacija ostane efikasna.