ŽIVI SAN
Mnogi mi neće poverovati na ovoj priči, nije mi bitno jer znam da sam zaista usnio taj san. Od tada verujem da postoji neka sila dobra i zla, koja nas prati kroz čitav vek.
Naše druženje trajalo je tek par godina, ali smo skupa svašta preživeli. Pet godina stariji od druga, ali sam od njega mogao dosta toga naučiti o životu.
Bili smo pomalo nestašni momci, ništa preterano. Bežali od kuće na par dana, ostajali do kasno po gradu, izigravali lokalne mangupe u malom našem gradu…
Iva je živeo s ocem, bratom i dedom, za kog je posebno bio vezan. Nakon dedine smrti i problema sa ostalim članovima u porodici jako se promenio.
Veče pre tragedije, vraćali smo se kući nešto ranije, ja ga otpratio do njegove ulice. Usput, razno planirali za sutrašnji dan. Ništa nije ukazivalo na crno jutro.
Te noći sanjao sam da se švercujemo vozom i negde putujemo, što smo na javi zaista i činili. U jednom trenutku, bežeći od konduktera, on se nasloni na vrata voza, koja su se u momentu otvorila. Ispao je iz voza, koji je bio u punoj brzini. Povikao sam: „Ćufto-oo, neeee!“
Baš u tom momentu, bilo je negde oko devet izjutra, zazvonili su mi na vratima stana školski drugovi, znali su da smo nas dvojica bili nerazdvojni. Tada nije bilo mobilnih, nisam čak ni fiksni telefon imao.
„Samo da znaš, Ćufta se obesio.“ U momentu izgovorenih reči, suze su mi krenule niz obraze, bio sam u šoku…
Mnogi mi neće poverovati na ovoj priči, nije mi bitno jer znam da sam zaista usnio taj san.
Od tada verujem da postoji neka sila dobra i zla, koja nas prati kroz čitav vek.
I danas često pomislim na svog tragično nastradalog druga iz rane mladosti. Odem na grob, upalim sveću, prozborim koju reč…
Leave A Comment