VEZA SA SEĆANJEM I EMOCIJAMA
Miris možemo da osećamo i nakon što je njegov izvor nestao zato što mirisni molekuli ne nestaju trenutno, čulo mirisa se postepeno prilagođava, a mozak nastavlja da obrađuje informacije.
Ponekad se dogodi nešto neobično: uđemo u prostoriju u kojoj je neko pre nekoliko minuta kuvao kafu i još uvek osećamo njen miris, iako se više ništa ne kuva. Ili prođemo pored mesta na kojem je ranije bio jak miris parfema, hrane ili dima, pa nam se učini da ga i dalje osećamo.
Još je zanimljivije kada miris više nije prisutan ni u okolini, a nama se čini da ga i dalje prepoznajemo. U takvim situacijama čulo mirisa ne funkcioniše jednostavno kao „detektor“ koji se odmah uključuje i isključuje. Mozak i čulo mirisa zajedno stvaraju doživljaj koji može trajati i nakon što se koncentracija mirisnih molekula u vazduhu smanji.
Miris ne nestaje istog trenutka
Kada nešto miriše, u vazduhu se nalaze molekuli koji mogu da dospeju do receptora u gornjem delu nosa. Čak i kada uklonimo izvor mirisa, određena količina tih molekula još neko vreme može ostati u vazduhu, na površinama, odeći ili predmetima.
Zbog toga ponekad zaista još uvek postoji fizički razlog zbog kojeg osećamo miris.
Miris parfema, na primer, može se zadržati na odeći ili nameštaju mnogo duže nego što mislimo.
Nos veoma brzo registruje promenu
Kada mirisni molekuli stignu do receptora u nosu, oni pokreću nervne signale koji putuju prema mozgu. Tamo se informacije obrađuju u oblastima zaduženim za miris, ali i u delovima mozga povezanim sa emocijama i sećanjem.
Zbog toga miris nije samo jednostavna informacija poput „ovo je kafa“. On može istovremeno da izazove prijatan osećaj, probudi uspomenu ili nas podseti na određeno mesto.
Zašto se mirisa zasitimo?
Ako dugo boravimo u prostoriji u kojoj se oseća određeni miris, posle nekog vremena možemo prestati da ga primećujemo.
To se naziva olfaktorna adaptacija. Nervni sistem postepeno smanjuje odgovor na nepromenjen nadražaj.
Zato možemo ući u prostoriju, odmah osetiti miris hrane, a nekoliko minuta kasnije imati utisak da mirisa više nema.
On možda i dalje postoji – samo ga naš mozak više ne izdvaja iz pozadine.
Zato svoj parfem često prestanemo da osećamo
Isti princip objašnjava zašto osoba koja nanese parfem posle nekog vremena više ne oseća njegov miris, dok ga ljudi oko nje i dalje primećuju.
Njeno čulo mirisa se prilagodilo stalnom prisustvu istih mirisnih molekula.
Ako izađe napolje i vrati se posle izvesnog vremena, miris parfema može ponovo postati primetan.
Mozak može da „dopuni“ ono što čula registruju
Mirisni sistem je snažno povezan sa memorijom i očekivanjima. Ako smo upravo pili kafu i ostao nam je njen miris u nosu, mozak će lakše prepoznati i najmanji trag istog mirisa.
Ponekad, međutim, osećaj mirisa može opstati i kada je stvarni nadražaj veoma slab ili ga više nema. Mozak tada može da nastavi da obrađuje nedavno primljenu informaciju.
To je slično načinu na koji nam se melodija nastavlja „vrteti u glavi“ iako muzika više ne svira.
Mirisi imaju posebno snažnu vezu sa sećanjem
Miris može iznenada da nas vrati u određeni trenutak iz prošlosti. Miris kolača može nas podsetiti na detinjstvo, određeni parfem na neku osobu, a miris vlažne zemlje na mesto koje smo davno posetili.
Ova snažna veza postoji zato što su moždani putevi za obradu mirisa tesno povezani sa strukturama koje učestvuju u emocijama i pamćenju.
Zbog toga miris može izazvati veoma živ doživljaj čak i kada više ne znamo tačno odakle dolazi.
Ponekad mislimo da osećamo miris koji zapravo nije prisutan
Postoji i pojava koja se naziva fantosmija – osećanje mirisa koji zapravo nema spoljašnji izvor.
Osoba može, na primer, osetiti dim, paljevinu, hemikalije ili neki drugi miris iako ga ljudi oko nje ne osećaju i ne postoji očigledan izvor u okolini.
Povremena i kratkotrajna pojava ne mora nužno značiti da postoji ozbiljan problem, ali ako se takvi mirisi često ponavljaju ili dugo traju, trebalo bi razgovarati sa lekarom.
Zašto se nekada prvo setimo mirisa, a tek onda događaja?
Miris može biti izuzetno snažan okidač za uspomene. Nekada osetimo određeni miris i odmah znamo da nas podseća na nešto, iako nam treba nekoliko sekundi da shvatimo na šta tačno.
To se događa zato što miris može aktivirati emocionalni i memorijski deo iskustva pre nego što svesno identifikujemo njegov izvor.
Zato jedan miris može iznenada da nas „vrati“ u davno prošli trenutak.
Zašto se miris nekada čini jačim nego što jeste?
Na doživljaj mirisa ne utiče samo količina mirisnih molekula. Važna su i očekivanja, iskustvo, emocije i pažnja.
Ako očekujemo miris sveže pečenog hleba, čak i slab trag može nam delovati veoma izraženo. Ako smo zaokupljeni nečim drugim, isti miris možemo gotovo potpuno zanemariti.
Mozak ne meri miris kao laboratorijski instrument – on ga tumači.
Čulo mirisa može da upozori na opasnost
Ovaj sistem nije važan samo zbog prijatnih mirisa. Miris dima, pokvarene hrane ili određenih hemikalija može upozoriti organizam na potencijalnu opasnost.
Zbog toga je sposobnost brzog prepoznavanja i pamćenja određenih mirisa imala važnu ulogu u preživljavanju.
Kada osećaj mirisa zahteva pažnju?
Ako se povremeno učini da još osećamo parfem, hranu ili dim koji je upravo nestao, to najčešće može imati jednostavno objašnjenje – mirisni molekuli su još prisutni ili se naš sistem za miris još nije potpuno prilagodio.
Međutim, učestalo osećanje mirisa koji ne postoji u okolini, naročito ako se pojavljuje bez očiglednog razloga ili je praćeno drugim neuobičajenim simptomima, zahteva razgovor sa lekarom.
Leave A Comment