POKRETANJE BIOLOŠKOG PROGRAMA
Zarastanje slomljene kosti predstavlja jedan od najsloženijih procesa prirodne obnove tkiva.
Kost deluje kao nešto potpuno čvrsto i nepokretno, pa može biti iznenađujuće da je sposobna da se sama obnovi nakon preloma. Kada se kost slomi, u njoj ne nastaje samo „pukotina“ koju telo treba da zatvori. Organizam pokreće složen proces u kojem se uklanjaju oštećene ćelije, stvaraju nova tkiva i postepeno izgrađuje nova kost.
Zarastanje preloma traje nedeljama ili mesecima, a tokom tog vremena kost prolazi kroz nekoliko jasno povezanih faza.
Sve počinje odmah nakon preloma
Kada kost pukne, oštećuju se i sitni krvni sudovi koji je okružuju i prolaze kroz nju. Zbog toga se na mestu preloma formira krvni podliv, odnosno hematom.
U početku to može izgledati kao jednostavno nakupljanje krvi, ali hematom ima važnu ulogu. On predstavlja svojevrsno početno okruženje u kojem će se pokrenuti proces popravke.
Ubrzo nakon povrede u to područje stižu ćelije imunog sistema koje uklanjaju oštećeno tkivo i oslobađaju supstance koje pokreću dalje faze zarastanja.
Organizam pravi privremeni „most“
Nakon početne reakcije, oko preloma počinje da se stvara novo vezivno tkivo i hrskavica. Od njih nastaje takozvani meki kalus.
On još nije prava kost i nije dovoljno čvrst da bi mogao da podnese normalna opterećenja, ali povezuje dva kraja preloma i daje im određenu stabilnost.
Može se zamisliti kao privremeni biološki most koji priprema teren za stvaranje nove kosti.
Kako zarastanje napreduje, meki kalus postepeno zamenjuju novostvorene koštane strukture. Formira se tvrdi kalus koji sve čvršće povezuje polomljene delove.
U ovoj fazi kost već postaje mnogo stabilnija, ali njena unutrašnja građa još nije ista kao pre povrede.
Na rendgenskom snimku lekar tada može da vidi znakove stvaranja nove kosti oko mesta preloma.
Odakle dolaze ćelije koje grade kost?
Za obnovu su posebno važne ćelije koje se nazivaju osteoblasti. One stvaraju novu koštanu supstancu i učestvuju u mineralizaciji tkiva.
Istovremeno postoje i osteoklasti – ćelije koje razgrađuju staru ili oštećenu kost.
Njihov zajednički rad omogućava da se kost ne samo „zalepi“, već da se postepeno preoblikuje.
Kost se ne vraća odmah u prvobitni oblik
Kada se prelom učvrsti, proces zarastanja još nije završen.
Novoformirana kost u početku je grublje organizovana i nije savršeno prilagođena opterećenjima koja će kasnije trpeti. Zato organizam nastavlja da je preuređuje.
Ovaj proces naziva se remodelovanje kosti.
Remodelovanje može trajati dugo
Tokom remodelovanja višak koštanog tkiva se postepeno uklanja, dok se kost oblikuje prema silama koje na nju deluju.
Na kraju se struktura nove kosti može približiti prvobitnoj građi, a kod nekih preloma mesto na kojem je kost bila slomljena vremenom postaje teško uočljivo.
Zbog toga kost nekoliko meseci nakon preloma može izgledati potpuno drugačije nego neposredno nakon povrede.
Zašto je važno da polomljeni delovi budu pravilno postavljeni?
Da bi kost dobro zarasla, njeni krajevi moraju imati odgovarajući položaj i dovoljnu stabilnost.
Ako se dva dela kosti pomere ili ako je prelom nestabilan, može doći do nepravilnog srastanja. U zavisnosti od vrste preloma, lekar može preporučiti gips, ortozu ili drugi način imobilizacije, a kod određenih preloma neophodna je operacija i unutrašnja fiksacija pomoću pločica, šrafova ili drugih implantata.
Cilj nije samo da kost ponovo postane čvrsta, već i da povrati što pravilniji oblik i funkciju.
Zašto se slomljena kost ne sme prerano opteretiti?
Iako proces zarastanja počinje gotovo odmah, novostvoreno tkivo u početku nije dovoljno snažno.
Preuranjeno i preveliko opterećenje može poremetiti stabilnost preloma i produžiti zarastanje. Zato se povratak oslanjanju, sportu i težim fizičkim aktivnostima određuje prema vrsti preloma i proceni lekara.
S druge strane, kada lekar proceni da je bezbedno, odgovarajuće postepeno opterećenje može biti važno za kasnije remodelovanje kosti i vraćanje funkcije.
Koliko dugo kost zarasta?
Ne postoji jedno vreme koje važi za sve prelome. Na brzinu zarastanja utiču mesto i vrsta preloma, veličina oštećenja, stabilnost, snabdevanje krvlju, godine života i opšte zdravstveno stanje.
Neki prelomi mogu biti dovoljno stabilni za nekoliko nedelja, dok složenijim povredama treba znatno duže.
Čak i kada bol nestane, to ne znači nužno da je kost u potpunosti završila proces remodelovanja.
Ishrana ima svoju ulogu
Za stvaranje nove kosti organizmu su potrebni različiti hranljivi sastojci, među kojima su posebno važni proteini, kalcijum i vitamin D.
Uravnotežena ishrana može obezbediti materijal potreban za obnovu tkiva. Kod osoba koje imaju nedostatak određenih hranljivih materija lekar može preporučiti odgovarajuću procenu ili suplementaciju.
Pušenje može usporiti zarastanje
Nikotin i druge supstance iz duvanskog dima mogu negativno uticati na krvotok i procese potrebne za stvaranje nove kosti.
Zbog toga pušenje predstavlja jedan od faktora koji mogu povećati rizik od sporijeg zarastanja preloma i komplikacija.
Zašto ponekad kost ne zaraste kako treba?
U većini slučajeva organizam uspešno obnovi prelom, ali ponekad zarastanje može biti usporeno ili izostati.
Uzroci mogu biti nedovoljna stabilnost, loše snabdevanje krvlju, težak prelom, infekcija ili određeni zdravstveni faktori. Zbog toga se tokom oporavka rade kontrolni pregledi i snimanja kako bi se procenilo da li se kost pravilno obnavlja.
Kost može postati veoma snažna nakon zarastanja
Zanimljivo je da nova kost u području preloma neko vreme može sadržati više koštanog tkiva nego što je bilo potrebno za prvobitnu strukturu. Međutim, tokom remodelovanja organizam uklanja višak i postepeno oblikuje kost prema stvarnim potrebama.
Dakle, kost se ne popravlja samo tako što „zatvori pukotinu“. Ona se ponovo gradi, ojačava i preuređuje.
Leave A Comment