USPUT I NAMERA

Sretnu se Usput i Namera. Pozdrave se i pogledaju s željom da se rastanu.

Ali… baš tada učiniše sve što se uvek događalo pri njihovim susretima. Krenu u raspravu. Usput je tvrdio da se sve događa usput, a Namerа da je sve u životu namera.

usput namera

„Ti to namerno radiš“, viknu Usput.

„Nije istina! Ti sve radiš usput“, obrusi Namera.

„Ma šta mi reče, glupa Namero“, ljutito odgovori Usput.

„Glupost je sve što se radi usput jer nikad ne znaš šta će to biti. Drugim rečima, glupost je tvoja vrlina“, odgovori kroz smeh Namerа.

„Ako sam ja glup, ti si podmukla. Smisliš šta ćeš nekom da napakostiš i uživaš u svojoj zlobi. Ti… ti užasna Namero“, viknu Usput.

„To što kažeš je laž. Namera u svemu postoji. Ni kiša ne pada usput, već s namerom“, samouvereno obrusi Namerа.

„Ti samo brbljaš da ne ostane u tvojoj glavi, jer ništa drugo i ne znaš“, zbunjeno reče Usput.

„Namera ne brblja, kad nešto kaže to se i dogodi. Namera uvek zna šta hoće“, odgovori Namera.

U tom trenutku pade rečnik na pod i prekide raspravu.