PRIRODNI KLIMATIZATOR ORGANIZMA
Nos bolje zagreva vazduh nego usta zato što njegova unutrašnjost ima veliku, toplu i dobro prokrvljenu površinu.
Kada udahnemo hladan vazduh kroz nos, on do pluća ne stiže onako hladan kako je bio spolja. Nos je mnogo više od prolaza kroz koji vazduh ulazi u organizam. On ga zagreva, vlaži i filtrira pre nego što stigne do donjih delova disajnih puteva.
Ako isti hladan vazduh udahnemo kroz usta, osećaj je drugačiji. Vazduh može delovati mnogo hladnije i suvlje, naročito tokom dužeg boravka napolju zimi. Razlog se krije u građi nosa i načinu na koji vazduh kroz njega prolazi.
Nos je napravljen kao prirodni „izmenjivač toplote“
Unutrašnjost nosa nije jednostavan prazan kanal. Ona je obložena sluzokožom kroz koju prolazi veliki broj sitnih krvnih sudova.
Krv koja cirkuliše kroz ove sudove donosi toplotu iz ostatka tela. Kada hladan vazduh uđe kroz nos, toplota sa sluzokože prelazi na vazduh.
Na taj način vazduh se zagreva pre nego što nastavi put ka ždrelu, dušniku i plućima.
Što je vazduh hladniji, ovaj proces postaje još važniji.
Zašto nos ima toliko složenu unutrašnju strukturu?
Kada bismo pogledali nos kao jednostavnu cev, ne bi bilo jasno kako uspeva da tako efikasno pripremi vazduh.
Unutrašnjost nosa ima nabore i strukture poznate kao nosne školjke. One povećavaju površinu sluzokože sa kojom vazduh dolazi u kontakt.
Zbog toga vazduh ne prolazi kroz nos kao kroz ravnu cev.
On se usmerava, vrtloži i dolazi u dodir sa velikom, toplom i vlažnom površinom.
Vazduh se ne zagreva samo – on se i vlaži
Plućima nije potreban samo dovoljno topao vazduh. Važno je i da on ne bude previše suv.
Sluzokoža nosa stalno je prekrivena tankim slojem sluzi. Voda sa njene površine prelazi u udahnuti vazduh i povećava njegovu vlažnost.
Tako nos istovremeno obavlja dve važne stvari: povećava temperaturu vazduha i dodaje mu vlagu.
Zbog toga vazduh koji stiže do donjih disajnih puteva postaje mnogo pogodniji za pluća nego vazduh koji smo upravo udahnuli iz spoljašnje sredine.
A šta se događa kada dišemo na usta?
Usta nemaju istu unutrašnju strukturu kao nos.
Kroz njih vazduh može da prođe mnogo direktnije, bez prolaska kroz dugačak, složen sistem nosnih prolaza i nosnih školjki.
Zbog toga je vreme tokom kojeg hladan vazduh dolazi u kontakt sa toplom i vlažnom sluzokožom kraće.
Rezultat je da do disajnih puteva stiže vazduh koji je manje zagrejan i manje ovlažen.
Zato disanje na usta tokom hladnog vremena može biti neprijatnije.
Zašto nam se usta suše kada dišemo na njih?
To je još jedna posledica ovog procesa.
Kada hladan i suv vazduh prolazi kroz usta, voda sa površine sluzokože i jezika brže isparava. Ako tako dišemo duže vreme, možemo osetiti suvoću usta i grla.
Zato se posle trčanja, naročito po hladnom vremenu, često javlja osećaj suvog i nadraženog grla.
Disanje kroz nos omogućava mnogo bolju pripremu vazduha pre nego što stigne do pluća.
Nos istovremeno filtrira vazduh
Zagrevanje i vlaženje nisu jedine funkcije nosa.
Dlačice u prednjem delu nosa mogu zadržati krupnije čestice, dok sluzokoža hvata sitnije čestice i deo mikroorganizama koji ulaze sa vazduhom.
Treplje na ćelijama sluzokože zatim pomažu da se sluz sa zarobljenim česticama pomera prema ždrelu, gde se može progutati ili izbaciti.
Na taj način nos predstavlja prvi deo odbrambenog sistema disajnih puteva.
Zašto je vazduh koji izdišemo kroz nos topao?
To možemo lako da proverimo.
Ako stavimo šaku ispred nosa i polako izdahnemo, vazduh deluje topao i vlažan. Ako snažno izdahnemo kroz usta, osećaj može biti nešto drugačiji.
Vazduh koji napušta pluća već je zagrejan približno na telesnu temperaturu, a tokom prolaska kroz disajne puteve dodatno dolazi u kontakt sa toplim i vlažnim površinama.
Zato nos može imati veoma izražen osećaj toplote kada izdišemo.
Zašto onda nekada namerno dišemo na usta?
Kada je potreba za vazduhom velika, nosni prolazi mogu predstavljati veći otpor nego usta.
Tokom intenzivnog trčanja ili drugog napornog vežbanja organizmu je potrebno mnogo više vazduha u kratkom vremenu. Tada možemo spontano početi da dišemo kroz usta jer tako vazduh može brže da prolazi.
To je jedan od razloga zbog kojeg kombinovano disanje kroz nos i usta postaje uobičajeno tokom većeg fizičkog napora.
Zašto se nos zapuši kada smo prehlađeni?
Kada je sluzokoža nosa upaljena, krvni sudovi se šire, a tkivo otiče. Istovremeno se može stvarati više sluzi.
Prolazi kroz koje vazduh treba da prođe tada postaju uži.
Zbog toga disanje kroz nos postaje otežano, pa osoba počinje više da diše na usta.
Tada se često javlja karakteristična kombinacija simptoma: zapušen nos, suva usta i nadraženo grlo.
Nos se prilagođava hladnoći
Kada udišemo veoma hladan vazduh, nosna sluzokoža može pojačati određene lokalne reakcije kako bi što efikasnije zagrejala i ovlažila vazduh.
Zbog toga hladno vreme kod nekih ljudi izaziva curenje nosa čak i kada nisu bolesni.
Nije svaki „hladni nos“ znak prehlade. Deo te tečnosti nastaje kao posledica načina na koji nos pokušava da održava odgovarajuće uslove za disajne puteve.
Zašto nam nos može biti hladan iako zagreva vazduh?
Na prvi pogled ovo deluje kao protivrečnost.
Ako nos zagreva vazduh, zašto onda vrh nosa može biti hladan?
Zato što površina nosa spolja gubi toplotu prema hladnom vazduhu. Istovremeno, unutrašnja sluzokoža nosa ostaje topla zahvaljujući bogatoj cirkulaciji krvi.
Spoljašnja temperatura nosa i temperatura njegove unutrašnje sluzokože zato nisu ista stvar.
Šta se događa sa vazduhom kada stigne do pluća?
Do trenutka kada udahnuti vazduh stigne do donjih disajnih puteva, on je već prošao kroz više nivoa pripreme.
Nos ga je zagrejao i ovlažio, a sluzokoža i treplje uklonile su deo čestica.
To je važno zato što su pluća veoma osetljiva na velike promene temperature i vlažnosti vazduha.
Nos zato predstavlja neku vrstu prirodnog sistema za klimatizaciju udahnutog vazduha.
Zato je disanje kroz nos važno
U normalnim okolnostima nos je glavni put kojim vazduh ulazi u organizam upravo zato što istovremeno obavlja više funkcija.
On ne samo da propušta vazduh već ga priprema za donje disajne puteve: zagreva ga, vlaži i filtrira.
Usta mogu da posluže kao dodatni put za disanje, naročito kada je potrebna velika količina vazduha ili kada je nos zapušen, ali nemaju istu ulogu u pripremi vazduha.
Leave A Comment