KOMBINACIJA VIŠE FAKTORA
Neke osobe mogu da jedu veoma ljutu hranu bez većih problema zato što se njihov nervni sistem razlikuje u osetljivosti na kapsaicin.
Neko će pojesti ljutu papričicu i nastaviti da jede kao da se ništa nije dogodilo, dok će drugoj osobi već nekoliko zalogaja začinjene hrane izazvati suze, znojenje i osećaj kao da joj usta gore. Razlika nije samo u tome koliko je neko „navikao na ljuto“.
Način na koji doživljavamo ljutinu zavisi od receptora u nervnom sistemu, prethodnog iskustva, navika u ishrani, genetike i načina na koji mozak obrađuje signal koji dolazi iz usta.
Ljuto zapravo nije ukus
Kada kažemo da je nešto ljuto, govorimo o posebnom osećaju koji nije isto što i slatko, slano, kiselo ili gorko.
Ljuti sastojci, naročito kapsaicin iz papričica, aktiviraju receptore koji učestvuju u registrovanju toplote i potencijalno štetnih nadražaja.
Zato mozak ljutinu doživljava kao osećaj pečenja.
Papričica nam zapravo ne podiže temperaturu u ustima onako kako bi to uradila vrela supa. Ona aktivira nervne završetke koji mozgu šalju signal sličan onome koji bi nastao pri izlaganju toploti.
Kapsaicin je glavni krivac
Kapsaicin je supstanca odgovorna za karakterističan osećaj pečenja kod ljutih papričica.
Kada dospe na sluzokožu usta, vezuje se za određene receptore nervnih ćelija, među kojima je najpoznatiji TRPV1 receptor.
Ovaj receptor reaguje na visoku temperaturu i određene hemijske nadražaje. Kada ga kapsaicin aktivira, nervni sistem dobija poruku da se na mestu kontakta događa nešto što liči na toplotni nadražaj.
Zbog toga mozak stvara veoma stvaran osećaj pečenja, iako u ustima nije nastala prava opekotina.
Zašto nekome isto jelo deluje mnogo ljuće?
Broj i osetljivost receptora, kao i način na koji nervni sistem obrađuje njihove signale, razlikuju se među ljudima.
Zbog toga ista količina kapsaicina ne mora izazvati isti osećaj kod dve osobe.
Jednoj osobi određena papričica može biti prijatno začinjena, dok drugoj može biti gotovo nepodnošljiva.
To nije samo stvar karaktera ili „izdržljivosti“.
Organizam može da se navikne na ljutinu
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih neko može da jede veoma ljutu hranu jeste ponovljeno izlaganje kapsaicinu.
Kada se receptori i nervni sistem često susreću sa istim nadražajem, njihov odgovor može postati slabiji.
Zbog toga osoba koja redovno jede ljutu hranu vremenom može početi da doživljava istu papričicu kao mnogo blažu nego ranije.
To ne znači da su receptori nestali ili da kapsaicin više ne deluje. Njihova reakcija jednostavno može postati manje izražena.
Zato ljutina može biti stvar navike
Osoba koja je odrasla uz kuhinju u kojoj se ljuta paprika često koristi može od detinjstva biti izložena kapsaicinu.
Vremenom se granica prijatnog pomera.
Hrana koju je nekada doživljavala kao veoma ljutu može joj kasnije izgledati sasvim normalno.
Nasuprot tome, osoba koja gotovo nikada ne jede ljuto može veoma snažno reagovati i na količinu koju drugi smatraju blagom.
Mozak takođe uči kako da tumači osećaj
Ljutina nije samo signal iz usta. Važan je i način na koji mozak interpretira taj signal.
Ako smo već mnogo puta iskusili pečenje i znamo da će ono brzo proći, možemo ga doživeti kao prijatan izazov.
Ako nemamo iskustva sa ljutom hranom, isti signal može biti protumačen kao mnogo neprijatniji i potencijalno opasniji.
Zato iskustvo menja i našu emocionalnu reakciju na ljutinu.
Zašto se neki ljudi znoje kada jedu ljuto?
Kapsaicin aktivira nervne puteve povezane sa osećajem toplote.
Organizam tada može reagovati kao da se nalazi u toploj sredini. Krvni sudovi u koži mogu da se prošire, a znojne žlezde da postanu aktivnije.
Zato se nakon ljutog obroka mogu pojaviti znojenje, crvenilo lica i osećaj toplote.
Kod nekih ljudi reakcija je veoma izražena, dok je kod drugih gotovo neprimetna.
Zašto nam curi nos?
Ljutina može da nadraži nervne završetke u sluzokoži nosa i disajnih puteva.
Organizam tada može povećati stvaranje sekreta kako bi razblažio i uklonio nadražujuću supstancu.
Zato tokom veoma ljutog obroka nekome počnu da suze oči, curi nos ili se pojačano luči pljuvačka.
Sve su to različite reakcije istog zaštitnog sistema.
Zašto oči suze?
Kapsaicin može dospeti do područja oko očiju, ali čak i bez direktnog kontakta, jaka iritacija u ustima i nosu može pokrenuti refleksno suzenje.
Suzama organizam pokušava da zaštiti i očisti površinu oka.
Zato je veoma važno ne dodirivati oči nakon seckanja ljutih papričica, jer kapsaicin može ostati na koži prstiju i izazvati veoma intenzivno pečenje.
Zašto voda ne pomaže mnogo?
Ovo je jedan od razloga zbog kojih ljudi često posežu za vodom, a zatim se iznenade što pečenje gotovo ne prestaje.
Kapsaicin se ne rastvara dobro u vodi. Zbog toga voda ne može efikasno da ga ukloni sa sluzokože.
Mleko i drugi proizvodi koji sadrže mlečne masti i kazein mogu biti mnogo korisniji za ublažavanje osećaja pečenja, jer pomažu da se kapsaicin odvoji od receptora i ukloni sa površine sluzokože.
Da li ljuto može da „sprži“ želudac?
Osećaj pečenja koji nastaje u ustima ne znači da je došlo do stvarne termičke opekotine.
Ipak, veoma ljuta hrana kod nekih ljudi može izazvati neprijatne simptome u sistemu za varenje. Mogu se javiti bol u stomaku, mučnina, gorušica ili proliv.
Razlog je delom u tome što receptori na koje deluje kapsaicin postoje i duž digestivnog trakta.
Zato tolerancija na ljuto nije ista stvar kao potpuna otpornost organizma na velike količine kapsaicina.
Zašto neko može da jede ljuto, ali ipak dobije stomačne tegobe?
Moguće je da osoba veoma dobro podnosi osećaj pečenja u ustima, ali da njen digestivni sistem drugačije reaguje.
Drugim rečima, „mogu da jedem ljuto“ može značiti samo da osoba dobro podnosi oralni osećaj pečenja.
Kasnije se mogu pojaviti ubrzano pražnjenje creva ili osećaj nelagodnosti u stomaku.
Genetika ima svoj deo priče
Genetske razlike mogu uticati na to kako funkcionišu receptori za toplotu i bol, kao i na individualnu osetljivost nervnog sistema.
Zbog toga se deo razlike među ljudima može objasniti biološkim karakteristikama koje ne zavise od navika.
Ipak, iskustvo i učestalost konzumiranja ljute hrane mogu veoma značajno promeniti subjektivni doživljaj.
Ljuto može izazvati i prijatan osećaj
Najzanimljiviji deo priče jeste to što ljutina nije svima samo neprijatna.
Kada kapsaicin izazove intenzivan nadražaj, organizam može odgovoriti oslobađanjem različitih supstanci povezanih sa modulacijom bola i osećajem zadovoljstva.
Kod nekih ljudi kombinacija pečenja, uzbuđenja i kasnijeg olakšanja postaje prijatna.
Zbog toga ljubitelji veoma ljute hrane često ne pokušavaju samo da „izdrže“ pečenje – oni ga zaista žele.
Zato ljutina može postati svojevrsni izazov
Što se više navikavamo na ljutu hranu, možemo tražiti sve intenzivnije ukuse da bismo dobili isti osećaj.
Papričica koja je nekada bila granica podnošljivosti više nije dovoljno jaka, pa biramo nešto ljuće.
Na taj način se subjektivna granica tolerancije može postepeno pomerati.
„Mogu da jedem ljuto“ nije takmičenje
Veća tolerancija ne znači da je neograničena količina ljute hrane dobra za svakoga.
Ako vrlo ljuta hrana izaziva jak bol, upornu gorušicu, povraćanje, izražene bolove u stomaku ili druge tegobe, nema razloga forsirati toleranciju.
Takođe, veoma ljuta hrana može biti posebno neprijatna kod osoba koje već imaju određene probleme sa gornjim delom digestivnog sistema.
Leave A Comment